Ulazimo u poslednju nedelju kampanje za lolkalne i parlamentarne izbore u Srbiji. Kampanja se zahuktava, a razlozi za pad vlade su napokon i isplivali na površinu, Koštunica dr Vojislav je napokon prevalio preko usana rečenice: “reč o dve potpuno različite politike” da su se “u međuvremenu pojavile suštinske razlike” kao i da Nije stvar u Čanku, stvar je u tome da je naša zajednička politika u jednom trenutku prestala da postoji zbog čega sam i predložio raspisivanje izbora. G17 sada kaže da je tvrdnja da je Kosovo u Srbiji ravna ludilu, kao i zalaganja za očuvanje teritorijalnog integriteta. Šta posle toga razgovarati sa njima?“.
Koštunica dr Vojislav nam je ovim putem saopštio da se napokon posle više godina mrcvarenja i nas i sebe i sopstvene partije odlučio za saradnju sa ubicama i zločincima, a može se slobodno reći i fašistima kao što su Šešelj dr Vojislav, Tomislav Grobar Nikolić, Aleksandar Lajavi Vučić, Ivica (Mirin Čvarčić) Dačić i mnogi drugi zločinci koji su upropastili ovu zemlju.
Stoga, od Demokratske stranke (DS) se u najmanju ruku očekuje da sada glasno i jasno pošalje poruku biračima da je Demokratska stranka Srbije i formalno pravno skrenula sa Evropskog puta Srbije iako to zvanično radi još od formiranja prve vlade dr Zorana Đinđića. Time bi se umanjila šteta koju je DS na čelu sa Borisom Tadićem (predsednik koji nažalost ne predsednikuje) napravila prvo u kohabitaciji sa Koštunicom dr Vojislavom, a potom i koaliciom sa njim, a takođe bi i Mlađan (gitara) Dinkić čovek koji je bio u obe vlade Koštunice dr Vojislava morao da mu zada jak udarac na osnovu izjave koju je dotični rekao i da DSS zauvek svrstaju među ludačke stranke koje su spremne da doteraju Srbiju i Srbe dotle da “jedu korenje” u ime “svetog Kosova i Metohije”. DSS je došao u društvo u kojem je oduvek i pripadao i na šta je Liberalno demokratska partija (LDP) od svog formiranja, a i sam lider te stranke Čedomir Jovanović upozoravao. Upozoravali su i takozvani “nezavisni intelektualci” okupljeni oko “Peščanika”, ali niko nije imao snage ni hrabrosti da ih čuje, a ta spremnost nažalost ne postoji u dovoljnoj meri i danas.
Stoga na u nedelju se bira između dve Srbije. Prva Srbija je Srbija ljubavi, sreće, radosti ali i truda, rada, “zatezanja kajiša” dok se ne stigne do cilja, a druga Srbija je Sebija ratova, mržnje, genocida, širenja rasne, verske i nacionalne mržnje (fašizma). Na onoj prvoj strani nalaze se LDP,DS (i stranke u koaliciji oko DSa) i Pokret “Moja Srbija” (MS) na čijem je čelu Branislav Lečić, a na drugoj strani su Srpska radikalna stranka (Stranka ratobornih Srbenda) (SRS), DSS, Socijalistička partija Srbije (SPS) i Pokret Snaga Srbije (PSS).
Stoga, u nedelju pre nego što uzmete olovku i zaokružite određenu stranku dobro razmislite šta je ona činila u bližoj i daljoj prošlosti i šta možete očekivati od nje. Ja sam doneo doluku. Glasam za LDP, zato što su oni uvek bili spremni da kažu istinu građanima u lice ma koliko ona bila bolna i ne popularna u datom trenutku, ali istina je istina. Takođe nikad nisu imali blizak odnos sa Koštunicom dr Vojislavom i drugim političkim činiocima čije su izjave dovele do toga da dođe do atentata na dr Zorana Đinđića.
Stoga, ŠIRI DALJE! LDP! Pošto je LDP jedini garant da Koštunica dr Vojislav sa svojim partenrom Ilić magistar Veljom neće biti na vlasti. Što više glasova za LDP to manje glasova za prošlu Srbiju koja nam svima oduzima godine života, a mnogima je uzela i glave.
мај 3rd, 2008
Posted by
|
Glavna strana, DS, LDP, Izbori u Srbiji, Lokalni izbori- 2008. godina, STOP NEONACIZMU I KLEROFAŠIZMU, Predizborna kampanja za parlamentarne izbore 2008. godi |
no comments
0162/ KUKASTI PIKNIK: Vest jeste istinita: negde kod Niša, blizu sela Kamenica, na mestu zvanom Srećkovo vrelo, u pastoralnom ambijentu lokalnih livada i brežuljaka, policija je 20. aprila, baš na rođendan Adolfa Hitlera, privela 24 osobe koje su kod sebe imali nacističke zastave i ostala prigodna fašistička obeležja.
Kako to obično biva u tolerantnim državama poput Srbije, privedeni su ubrzo pušteni na slobodu sa čak dve krivične prijave: jedan učesnik je malo vređao narodnu miliciju, drugi je malo posedovao pištolj bez dozvole - ali je sve ostalo pravno čisto i neupitno, jer u Srbiji nema Zakona o isticanju fašističkih simbola, pa se ovi veseli nazi-izletnici eventualno mogu kazniti zbog, recimo, javnog okupljanja koje nisu prijavili, ali kako je reč o klasičnom koljačkom vikendu u planinama gde se spontano zapeva koja fina ljotićevska pjesma ili se pričaju vicevi o Aušvicu ili se kukasti krst vijori na ekološki zdravom vetru - sve je pod kontrolom, jer su sve to naši mlađahni patriJoti, malo ih je pogodila nezavisnost lažne države Kosovo pa su krenuli u prirodu da se sete čika Adolfa i njegovog uvek efikasnog Konačnog Rešenja.
Lakoća ovdašnjeg društva da svaku grupu nacista otpiše kao nešto sasvim nebitno uz zakletvu da u Srbiji “nema fašizma”, već se pretvorila u oralnu tradiciju političkog guslanja; kad Stormfront ili Nacionalni stroj ili Srpske dveri ili Obraz - sve klerikalne SS varijacije na fašističke teme - krenu u umetničke happeninge pod parolom “Ubij, zakolji, da Šiptar-Hrvat-Musliman ne postoji”, počinje zahtevna politička akcija da nam se objasni kako je to legitimni otpor protiv zavere međunarodne zajednice da nam se otme Kosovska Duša od ukupno 15 procenta i da valja razumeti revolt onih koji danas pale ambasade, sutra kradu patike a prekosutra u niškim planinama orgijaju nad brčićima Adolfa Hitlera; sve je to naša mila desničarska omladina!
0163/ NOĆ SA ADOLFOM: Već mesecima, slučaj beogradskog hotela “Mr. President” gde od otvaranja postoji tzv. Hitlerov apartman, sa ogromnom slikom Zločinca na zidu - jedna je od glavnih medijskih tema u… Izraelu, ne u Srbiji! Vlasnik hotela, izvesni Dušan Zabunović, tvrdi da se gosti bukvalno tuku oko rezervacije za ovaj apartman koji je mesecima unapred rasprodan i u očiglednom izletničko-niškom raspoloženju objašnjava da ovde ništa nije protivzakonito i da je uljana slika Adolfa Hitlera u apartmanu s njegovim imenom u skladu sa Zakonima Srbije, jer je u ovoj zemlji sve dozvoljeno: možete da iznajmite billboard sa Himlerovim likom i, recimo, ispišite slogan “On zna kako”, možete da razvijete zastavu sa slikom Adolfa Eichmanna uz logo “Kad je teško - Eichmann”, možete da objavljujete sve antisemitske knjige i da vam niko ništa ne može, konačno, kao država, možete sebi da dozvolite da se sa problemom portreta Adolfa Hitlera u beogradskom hotelu ekskluzivno bavi izraelski ambasador koji je čak morao da razgovara sa vlasnikom hotela kao da je u pitanju lokalna stvar koja se tiče samo Izraela.
Odsustvo reakcija iz Vlade Srbije, recimo iz Ministarstva inozemnih poslova, sasvim je razumljivo: ova država nije poslala svoje predstavnike na sve svetske manifestacije glede pobede nad fašizmom, niko iz Srbije nije bio u Aušvicu 2005. godine kad je obeleženo pola veka najstrašnijeg genocida u istoriji čovečanstva.
I što bi Srbija, sad, kad joj uzimaju Kosovo, brinula zbog fucking hotela sa slikom šarmantnog nemačkog lidera koji nikad nije dozvolio da mu se zemlja rasparčava? Neka o tome brinu Izraelci, jer oni sa Hitlerom imaju neke neraščišćene račune: što se Srbije tiče, gospodin Hitler je u svakom hotelu rado viđen gost!
0164/ O PACOVIMA I NE-LJUDIMA: Srpska rasna superiornost efikasno primenjena u Srebrenici razlila se kao politička poruka onog časa kad je “lažna država” Kosovo proglasila nezavisnost i kad je srušena svaka mentalna brana u opisu tzv. Albanaca koji su danas ne samo najniži oblik ljudskog obličja, kriminalno retardirani, nedržavna i plemenska zajednica, mentalno retardirani ali lukavi i podli, kao deo legitimne fašističke teorije o karakteristikama čitavih naroda i posebice narodnosti, naročito kad se suoče sa The Serbs koji u svojim genima poseduju svaku vrstu humanitarnog minerala potrebnog za genijalnost: klasično smo najpametniji, najpravedniji, jedini koji imaju osećaj časti, najhrabriji u svakoj bežaniji, ponosni, dostojanstveni, doduše malo neobrazovani (podatak od juče: gotovo polovina stanovništva ima jedva osnovnu školu), ali osetljivi kao pahuljice, gostoljubivi i kad koljemo i bombardujemo, gadljivi na EU i svet od kojih samo tražimo da nas obožavaju i priznaju da smo uvek i always u pravu.
Iz takvog umilnog diskursa, sasvim je logično da se u TV Novostima, regularnom dodatku Večernjih novosti, prošle nedelje ovako najavi emisija o problemu Indije sa pacovima: “Sa samo dva meseca starosti, ženka pacova može da donese na svet 12 mladunčadi! Ovim tempom razmnožavanja ona može da doprinese da se njihova populacija u Indiji poveća za 15.000 jedinki! Neverovatan priraštaj (koji premašuje čak i onaj kosovskih Albanaca), zajedno s činjenicom da pacovi u Indiji imaju sve manje prirodnih neprijatelja, zaslužan je što poslednjih godina glodari preplavljuju ovu mnogoljudnu zemlju…”.
Ta vrsta umetničke slobode da se u retardiranim TV Novostima Albanci bez ikakvih problema porede s pacovima - odgovor je na pitanje otkud ona bulumenta idiota na niškim brežuljcima; ako vam je slučajno palo na pamet da pitate da li je glede teksta reagovao bar Neko, javni tužilac, neko fucking Novinarsko Udruženje zvalo se ono NUNS ili UNS ili VAGINUNS ili možda državotvorna Politika koja preko satiričnih grudi Ljiljane Smajlović silikonski brine o politički korektnom jeziku Petra Lukovića ili možda ministar kulture i tzv. informisanja Voja Brajović koji je još u šoku otkad je u nekom od kosovskih manastira kršten po “tajnoj pravoslavnoj recepturi”… zajebali ste se.
Nije reagovao niko, jer nema zbog čega da se reaguje: Srbija je zemlja u kojoj su pacovi i Adolf Hitler savršeni primeri naše Superiornosti. Naročito sad, kad hoće da nam otmu Kosovo o čemu na sledeći poetski način govori Uskršnja Poslanica Srpske Pravoslavne Crkve:
“Neka svakom roditelju Kosovo i Metohija bude jedna od prvih reči koje će šapnuti svom novorođenom detetu! Neka svaki ratar prvu brazdu zaore i posveti Kosovu i Metohiji! Neka svaki radnik prvi sat svog radnog vremena posveti i pokloni Kosovu i Metohiji! Neka svaki političar svoju prvu političku misao i napor na međunarodnom planu posveti odbrani Kosova i Metohije! Neka svaki duhovni pastir svoju prvu molitvu Bogu uznese za Kosovo i Metohiju!”
Posvećen ovakvoj hippie poruci, jutros sam prvu ali duboku brazdu zaorao čekićem u liftu, usred betonskog solitera; šapnuo ženskom detetu od 18 godina da na njenim bujnim grudima vidim valovitu Srbiju s brazdom u sisama koju iznad svega želim da detaljno upoznam; pastirski i pravoslavno glasno slušao Linkin Park na koncertu u Las Vegasu i u 18 pesama pronašao duhovnu vertikalu u obliku erekcije; konačno, prvi sat nezaposlenog radnog vremena u rock dokolici spram Ferala posvetio brzom ispijanju piva i osetio se kao Duhovni Pastir onog časa kad sa nekakvim pasošem budem mogao u inozemstvo, daleko od razuzdane srpske gomile na pikniku!
O Adolfu u hotelu da ne govorim!
Preuzeto sa sajta LDPa.
Petar Luković
мај 3rd, 2008
Posted by
|
Glavna strana, Normalna Srbija, Peščanik, LDP, STOP NEONACIZMU I KLEROFAŠIZMU |
no comments