Prva moderna evropska integracija bila je jugoslovenska integracija. Ali danas na najvećem delu bivšeg jugoslovenskog prostora pojmovi Evrope i evropskih integracija deluju prazno i nedostižno. Prilike u zemlji i regionu su ponovo poziv na uzbunu. Etnička nepomirljivost, kulturne provalije, stvarne i izmišljene, i koruptivna, kriminogena politika doveli su Makedoniju, Kosovo i Bosnu, možda i Crnu Goru, na rubove dezintegracije. Odnosi Hrvatske i Srbije, najmanje oni zvanični, srozali su se na najniže razine nakon niza godina obostranog truda, uzdržavanja i pozitivnih ulaganja kapitala, znanja i emocija.
Pri tom se nove balkanske krize generišu najviše iz sopstvenih izvora: okrvavljeni makedonski izbori, sudari sarajevskog unitarizma i srpskog secesionizma, svi kosovski tumori, i srpski i albanski. Ili neobičan eksperiment s crnogorskim jezikom, koji se kao činilac identiteta postavlja na osnove jednog od lokalnih narečja, koje bi trebalo da pripada gorštačkoj prošlosti. Kolektivni identiteti ponovo su postali presudno važni. I dok se medijski hrvatski jezik izbavio iz zamki neologizama iracionalih strahova od popudarnosti sa srpskim (TV serije u koprodukciji štaviše otkrivaju neverovatnu i ohrabrujuću uzajamnu prilagodljivost svakodnevnog govora), hrvatsko-srpski politički odnosi, međutim, ne otkrivaju da su u bilo kom smislu elastični, naprotiv.
Dva su osnovna pitanja pritiskala etničke odnose u obe Jugoslavije, i to nastavljaju da čine u onoj trećoj, briselskoj, koja se promalja u procesu evropske integracije Zapadnog Balkana. To su hrvatsko-srpski odnosi i albansko pitanje. Hrvatska i Srbija su logična, između ostalog i geografska osovina regiona u celini. Njihov karakter je zato opšti i odlučujuć. Drugi važan problem vezan je za identitet Albanaca kao jedinog velikog neslovenskog naroda u regionu, koji se izdvaja iz okruženja svojim posebnim kulturnim i istorijskim identitetom.
Teško je ustanoviti da li je tekuće kvarenje hrvatsko-srpskih odnosa u svakoj pojedinosti u vezi s novim opštim pogoršanjem etničkih odnosa na Zapadnom Balkanu. Možda su tekuće trzavice poslednji tektonski poremećaji, koji prethode dugoročnom smirivanju. I u tome će presudnu ulogu igrati lokalni lideri. Ni uticaji sa strane koji doprinose nestabilnosti, oni koji dopiru iz Rusije ili od političkog islama, ne mogu se ostvariti izvan konteksta domaće stvarnosti. U svakom slučaju, obnovljeni nacionalizmi nisu naročito osobeni, u sebi ne nose dovoljno novog, i zato su lakše prepoznatljivi, poput remisije bolesti koja se ne mora ponovo pojaviti u kobnom malignitetu.
Ako je etnička kataklizma nastupila na svršetku jednog istorijskog vremena i na počecima ekonomske i demokratske tranzicije koju su elite nastojale da osujete, odlože ili prilagode sopstvenim, oligarhijskim potrebama, slične pojave, koje su tekuće, nastupaju na svršetku toga procesa koji, na pragu evropske integracije regiona, preti otvaranjem tržišta, ljudskih zajednica i politike, i zatiranjem svih tradicionalnih, tranzicionih i posttraumatskih monopola. A Srbija je ponovo lider u tome nesrećnom orgijanju. Nasilje, pljačka i paljevina zapadnih ambasada bili su deo tzv. akcionog plana za Kosovo, koji je potom obuhvatio zvanične odnose sa svim državama koje su odlučile da priznaju kosovsku nezavisnost, mada je ona ostala veoma ograničena i gotovo uslovna.
Poreklo izolacionističke spoljne politike, koja je u formalnoj nadležnosti Demokratske stranke i ministra Vuka Jeremića, takođe ima svoje duboke korene, upravo u procesima kohabitacije, obmana o demokratskom bloku i koalicije sa snagama koje su usporile tranziciju, tajkunizirale imovinsku strukturu, uprostačile kulturu i javni diskurs, obnovile kosovski mit i dominantu politiku vezale za autoritarnu Rusiju. U tom smislu se zloglasni akcioni plan, utemeljen, između ostalog, na iracionalnom, antiliberalnom ustavu, koji je donela većina tzv. demokratskog bloka i radikala, nije odnosio samo na Kosovo. Obuhvatio je spoljnu politiku u celini. Srozani su diplomatski odnosi, uključujući lične kontakte, sa svim civilizovanim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, ulicama je privremeno ovladala pomahnitala rulja, obnovljeni su navijački ratovi koji su, već, prethodili onima stvarnim.
Srpskom Kalašnjikovu odgovorio je, kako dolikuje, hrvatski Tompson. Ponovo se zavrtela spirala mržnje i zla. Odvratni, naučeni kez ministra spoljnih poslova, koji bi trebalo da bude osmeh, procedio je podsećajući zvaničnu Hrvatsku na Oluju. Koju je Hrvatska platila isporučujući generale Hagu, dok je sebe dovela na rub unutrašnje političke dezintegracije, na akciju kojoj su prethodili Vukovar, Dubrovnik i vojno okupirana, etnički očišćena i delimično spaljena trećina zemlje. Zaboravio je da je komanda da se pokrene velika seoba stigla iz Beograda. I da je Republika Srpska, koja je u prilici koja je trebalo da najavi nastavak procesa pomirenja i integracije Srba u Hrvatskoj, u proteklim danima takođe narušila odnose s Hrvatskom, Oluju mirno posmatrala. Itd.
Sve i da su zvanične srpske izjave tačne, one su dodatno uskomešale strasti, nakon zvanične paljevine hrvatske ambasade u Beogradu, a Tompsonov incident otkrio je nove mlade izgubljene generacije koje za identitetom tragaju, i u Hrvatskoj i u Srbiji, u nacionalnoj mržnji i simbolima totalitarizma i genocida. I srpski lider u Hrvatskoj Milorad Pupovac izjavio je da je „nekome odgovaralo“ da se od skupa Srpskog nacionalnog vijeća (SNV) u Zagrebu „napravi incident“. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin je za Jeremićev ispad primetio kako bi „nediplomatske istupe“ trebalo posmatrati „u okviru nervoze i straha za svoju političku budućnost. Imaju pravo da se bore za svoju medijsku prepoznatljivost, za medijsko prisustvo i svoje mesto na političkom suncu, ali su kolateralne štete koje prouzrokuju često enormne za njih, za institucije, države, pa i za međudržavne odnose“.
Ti odnosi, naročito duž hrvatsko-srpske osovine na kojoj počivaju i bezbednost i evropska budućnost Zapadnog Balkana, verovatno će i ubuduće ostati pod senkom, možda i pretnjom mrzovolje, predrasuda i interesa da se ostatak tranzicionog plena pokupi u samoći i tišini. Aktuelna neodgovorna, pakosna logoreja, koja prvi rezervni položaj pronalazi u bezobraznom lupetanju o letovanju na Adi, umesto u zemljama suseda, dobija samo dodatni podstrek u pregovorima o budućoj vladi u kojoj će, ukoliko se sastavi, politika ratne agresije, zločina i pljačke naći lične zastupnike, ma koja od strana u takvoj nakani odnese prevagu.
Izlaz su samo novi izbori, o čemu odluku mogu doneti samo oni koji su i u Zagrebu primenili akcioni plan za Kosovo. Isto tako, kontinuitet apsurda bi na nekoj tački morao da se prekine. Logika istorijskog vremena, koja nema veze s ljudskim promišljanjem, ne dopušta ponavljanje događaja, niti sebe samog.
Close to the Edge Nikola Samardžić , Peščanik.net, 05.06.08.
Fait Accompli (Zrenjanin) - melodic punkrock
Jatagan (Beograd) - post otoman punk
Niyazov (Novi Sad) - hardcore crust/punk Nakot (Beograd) - krut punk
Hocu?Necu! (Kraljevo) - hardcore/thrash/punk
Subota 7.jun (pocetak svirke 21h)
Pavilionul32 (Temisvar) hardcore/punk
Lets Grow (Beograd) - hardcore/punk
Dazd (Beograd) - pagan crust/punk
Motus (Zagreb) - hardcore/punk
Nulla Osta (Pula) - hardcore/punk
TRIBINE
Petak, 6. jun
16h, Diskusija/tribina sa aktivistima Antifašističke akcije Novog Sada (AFANS). Tema ove tribine biće Fašizam i antifašizam u Srbiji. Gosti će nam pričati o iskustvima sopstvenog kolektiva, njihovim saznanjima o fašističkim i desno-ekstremističkim grupama u Srbiji, a izneće i razloge zbog kojih smatraju da je antifašistički aktivizam danas neophodan.
17:30h, Diskusija/tribina na temu Radikalnog Queer aktivizma sa aktivistkinjama Queer Beograd kolektiva koji se od mainstream lezbejskih i gej organizacija razlikuje po tome što se bavi svim vrstama politika. Objaniće nam zašto žele da povežu sve vrste političkih borbi i zašto odbijaju da ostanu u okvirima “politike identiteta”. Biće reči i o samom terminu “queer” (pogotovo u balkanskom kontekstu), kao i o iskustvima sa organizovanjem DIY (do it yourself-uradi sam) queer festivala.
Subota, 7. jun
16h, Predstavljanje drugog broja magazina Kontrapunkt Reloaded. O ovoj, najnovijoj inkarnaciji poznatog balkanskog alterantivnog medija govoriće nam članovi redakcije magazina.
17h, Predstavljanje novog broja “Z” magazina Balkan. O balkanskom izdanju čuvenog američkog liberterskog časopisa, govoriće nam članovi redakcije.
18h, Uvod u videoaktivizam, razgovor o alternativnim medijima i videoaktivizmu sa aktivistom RESTART media centra.
+ Projekcija aktivističkih video radova -kratkih klipova, animacija i reportaža koje su obišle svet i izazvale mnoge kontroverze. Prikazaćemo materijale Undercurrentsa iz Oxforda, Witnessa iz New Yorka, Fade In-a, Restarta i Što gledaš? iz Zagreba + još mnoge druge.
+ prezentacija Restart community video portala za socijalno-angažirani video
+ projekcija dokumentarnog filma:
* GLOBALIZACIJA & MEDIJI (2002., Undercurrents; Velika Britanija)
redatelj: Paul O’Connor; hrvatski titl, trajanje: 22 minute
Ulaz: 100 din. po veceri
Na tribine i filmove ulaz besplatan
Klovn (Pajac) koji ubja ponovo se oglasio. Ponovo je pustio svoj lavež koji je prvo koštao ljude širom bivše Jugoslavije, zatim njegov govor koji je najavljivao krvavo proleće 2003., koje se na veliku žalost i obistinilo. U svom poslednjem izlaganju opet je napao svoju već mrtvu žrtvu. On ima strah od nje čak kada ona više fizički nije prisutna. Nažalost ta žrtva je bila dr Zoran Đinđić.
Pajac se izjasnio ovako: “Ja verujem da je Zvezdan Jovanović lažno optužen, a da nije - uživao bi slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji”. O sistemskoj grešci koja je stvorena pa je Gavrilo Princip postao heroj već sam govorio, a ona se nažalost još jednom pokazala kao ispravno identifikovana greška. Stoga menjajmo stvari, pošto je ovo i indirektan signal da su svi sledbenici ideje dr Zorana Điniđa domaći izdajnici i stari plaćenici. Kada čovek poput Haškog pajaca koji ubija pusti takvu poruku veoma rado se svrstavam u tu grupu. Pošto je dr Zoran Đinđić otelotvorenje ideje istine, ljubavi, hrabrosti, poštenja, slobode i drugih pozitivnih osobina. Nije on u strahu od samog dr Zorana Đinđića on je u strahu od njegove ideje!
Hag, Beograd — Vojislav Šešelj izjavio je u Hagu da Zvezdan Jovanović, osuđeni ubica premijera Srbije Zorana Đinđića, zaslužuje “slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji”.
“Ja verujem da je Zvezdan Jovanović lažno optužen, a da nije - uživao bi slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji”, rekao je lider Srpske radikalne stranke tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Asima Alića pred Haškim tribunalom. Prvostepeni sud u Beogradu osudio je Jovanovića na 40 godina zatvora zbog ubistva Đinđića.
Tribunal sudi Šešelju po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH u periodu 1991-93.
Šešelj je sugerisao da je svedok Alić lagao kada je tvrdio da je Zvezdan Jovanović bio jedan od četvorice srpskih paravojnika koje je, kao zamenik šefa policije u Zvorniku, ispitivao nakon što su uhapšeni početkom aprila 1992, dan pre napada srpskih snaga na grad.
Predmet sa žalbama na presudu Miloradu Ulemeku i Zvezdanu Jovanoviću za ubistvo premijera Zorana Đinđića nalazi se u Vrhovnom sudu Srbije, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.
DS: Da li je to politika DSS-a?
Demokratska stranka osudila je kao sramnu izjavu lidera SRS-a Vojislava Šešelja kojom osuđenika za ubistvo premijera Zorana Đinđića Zvezdana Jovanovića proglašava herojem i zalaže se za njegovo oslobađanje i pitala Vojislava Koštunicu da li pakt DSS-SRS podrazumeva to oslobađanje.
“Anticivilizacijske izjave i stavovi Vojislava Šešelja dobro su poznati, ali je zabrinjavajuce da je nakon pakta Šeselj-Koštunica to politika koju će DSS i SRS zajednički sprovoditi ukoliko formiraju vladu na čelu sa Vojislavom Koštunicom”, piše u saopštenju DS-a dostavljenom medijima.
Demokratska stranka je javno pitala premijera i lidera DSS Vojislava Koštunicu “da li pakt Šešelj-Koštunica podrazumeva i puštanje na slobodu ubica premijera i svih osuđenih za organizovani kriminal, kao što je to Tomislav Nikolić već najavio”.
“Pokazalo se da su naša upozorenja o postojanju pakta Šešelj-Koštunica bila tačna i da je Vojislav Koštunica spreman da vrati Srbiju u devedesete i prekine dalje evropske integracije Srbije zarad pukog očuvanja na vlasti”, navedeno je u saopštenju DS-a.
LDP: Šešelj organizator ubistva
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović poručio je “da Vojislav Šešelj odbranom Zvezdana Jovanovića pokušava da izbegne krivičnu i političku odgovornost za ono što je svojom politikom učinio Srbiji i njenim susedima”.
“Šešelj je, kao organizator ubistva Zorana Ðinđića, uporište zločinačke politike koja se ostvaruje kroz koaliciju SRS-DSS. On je sada u Hagu pošteđen svega sa čim će morati da se suoči pre ili kasnije, kada bude dostupan sudovima ove zemlje, a to je odgovornost za politiku mržnje, netrpeljivosti i zločina prema svima koji su se takvim idejama suprotstavljali”, izjavio je Jovanović.
Jovanović je naglasio da je Šešeljeva izjava “još jedna sramota za Haški Tribunal koji je umesto mesta za pravdu postao pozornica nepravde i primitivizma”.
“Najmanje što je sudija morao da uradi je da opomene i kazni Šešelja za takvu izjavu, ali ono što je on propustio da uradi, učinićemo mi u Srbiji kad nam postane dostupan”, rekao je Čedomir Jovanović.
Ovo je priča o njih dve (možda i tri), prva je slala signale onoj drugoj, a ona druga ih je dugo vremena odbijala da bi se pre neki dan napokon oglasila.
Neradi se tu o nikakvim devojkama tu je reč o koaliciji DSS-NS i neonacističkoj organizaciji Nacionalni stroj čiji je vođa Goran Davidović Firer podržao Ilić magistar Velimira i Koštunicu dr Vojislavalva na sutrašnjim izborima. Firer na svom blogu u svom naslovu govori ovako o spomenutoj dvojici: “Koštunica i Velja su srpske patriote”. Davidović još kaže: “Duboko neslaganje DSS-NS sa potpisivanjem Sporazuma o pridruživanju i saradnji, učvrstilo me je u uverenju da Koštunica i Velja sa pravom zaslužuju naziv srpskih nacionalista, a time i moju podršku na ovim izborima, koliko god to nekome izgledalo čudno. “.
Onima koji su malo manje obavešteni o delovanju Nacionalnog stroja ovo bi moglo izgledati malo čudno pa čak i iznenašujuće, ali ako se krene od činjenice da je Koštunica dr Vojislav pisao za časopis “Obraz” iz kojeg je kasnije proizašla ta istoimena organizacija, a da je u samom njenom vrhu je i podmladak DSSa. Portparol Andrija Mladević je jedan od uveženih članova te organizacije. Pa gde bi oni išli na skup protiv nacista 07. oktobra 2007. u Novm Sadu kada njihov koalicion parter Velimir magistar Ilić ima identične stavove sa Firerom. Pa to bi još ugrozilo i koalicioni sporazum, a i pitanje je kako bi “Srpske dveri” pored spoenutog “Obraza” i ostale gamadi gledale na to. Pa zar patriote po zanimanju da se suprotstave svoim istomišljenicima. Obzirom da su svi oni povezani to ništa nečudi samo da to još većina u Srbiiji shvati.
Firer u svom blogu još dodaje: “Očekivanje srpskih nacionalista da će Srbija posle 11.maja dobiti jednu srpsku nacionalističku, odgovornu vladu , ne bi trebalo da bude uzalud. Izborna matematika govori da će tako nešto najverovatnije i da se desi. Posebno bi bilo značajno ako neka buduća koalicija DSS-NS-SRS-SPS preuzme vlast u Pokrajini.”
Što se tiče SRS njihov program ima dosta sličnosti sa “Mojom borbom”, Adolfa Hitlera time se trenutno bavim pa ću o tome detaljnije pisati naredni put. Osnovna sličnost jeste nacionalna država “velika Nemačka” u slučaju Hitler i “velika Srbija” u slučaju Šešelj, Vučić, Toma i radikali, ali ima još podudarnosti ali o njima drugi put. Još je važno napomenuti da se SRS krija iza slke Draže Mihajlovića sa ideologiom Dimitrija Ljotića.
“Još je Platon zapisao u četvrtoj knjizi “Republike” kako je jako opasno menjati muziku i tonove jer to nikada nije bez konsekvenci po politiku i moral jeden zajednice.”- Nenad Prokić (dramaturg)
Moje shvatanje je da muzika mora da šalje poruku onom ko je sluša. Ma koja god to bila (vokalna, instrumentalna i vokalno-instrumentalna).
Najrasprostranjenija, a samim ti i najuticajnija je vokalno-instrumentalna muzika. Nju većina populacije najviše sluša.
Da li više obraćate pažnju na muziku ili na tekst?? Meni je tekst primarna stvar u muzici i ako ne šalje adekvatnu poruku veoma retko ću slušati tu pesmu. Taj stav sam verovatno izgradio time što sam pri mom početu interesovanja za muziku najviše slušao Novi talas (val). Tu su poruke bunta koji izražavau Šarlo akrobata, Haustor, Azra, VIS Idoli, Električni orgazam…
Potom sam otkio poruke Atomskog skloništa kao pacifističkog benda koji peva u strahu od mogućnosti III Svetskog rata pri zategnutoj situaciji Hladnog rata: “Nećemo valjda biti mi ta nesretna generacija; Na kojoj će se izvršiti velika poslednja racija”. Ali takođe su pevali i o vaginalnoj manipulaciji, žutom kišobranu i o najvažnjijoj stvari da “za ljubav treba imat dušu”. Naranvo na njihov stil je uticao tada u svetu veoma razvijen Hipi pokret.
Takođe neki od stranih bendova šalju sjajne poruke. Navešću samo neke sa prednošću onima koji su nastupali ili će nastupati na “EXITu”: The White Stripes- Seven Nation army, Sex Pistols-Anarchy in UK, Manu Chao- Politik Kills, Dawid Bowie i Micke Jagge- Dancing In the Street na Live Aidu koji je sam za sebe veoma jaka poruka najvoše zahvaljujući Bobu Geldofu, a pesma je urađena za tu poruku kao što je tada kod nasu rađena pesma Za milion godina, a tadašnja Jugoslavija aktivno učestvovala u tome. Prošle godine je bio i Live Earth (7.7.’07.)…
Takođe, jedna rečenica ako je dobro uklopljena šalje veoma jaku poruku!
Pored toga postoje uvek i oni koji šalju poruke verske, rasne i nacionalne mržnje u svojim tekstovima ali o njima ću drugi put.
Kako vi gledate na muziku u opšte? Kako shvatete vokalno-instrumentalnu muziku?
Koštunica dr Vojislav nam je ovim putem saopštio da se napokon posle više godina mrcvarenja i nas i sebe i sopstvene partije odlučio za saradnju sa ubicama i zločincima, a može se slobodno reći i fašistima kao što su Šešelj dr Vojislav, Tomislav Grobar Nikolić, Aleksandar Lajavi Vučić, Ivica (Mirin Čvarčić) Dačić i mnogi drugi zločinci koji su upropastili ovu zemlju.
Stoga, od Demokratske stranke (DS) se u najmanju ruku očekuje da sada glasno i jasno pošalje poruku biračima da je Demokratska stranka Srbije i formalno pravno skrenula sa Evropskog puta Srbije iako to zvanično radi još od formiranja prve vlade dr Zorana Đinđića. Time bi se umanjila šteta koju je DS na čelu sa Borisom Tadićem (predsednik koji nažalost ne predsednikuje) napravila prvo u kohabitaciji sa Koštunicom dr Vojislavom, a potom i koaliciom sa njim, a takođe bi i Mlađan (gitara) Dinkić čovek koji je bio u obe vlade Koštunice dr Vojislava morao da mu zada jak udarac na osnovu izjave koju je dotični rekao i da DSS zauvek svrstaju među ludačke stranke koje su spremne da doteraju Srbiju i Srbe dotle da “jedu korenje” u ime “svetog Kosova i Metohije”. DSS je došao u društvo u kojem je oduvek i pripadao i na šta je Liberalno demokratska partija (LDP) od svog formiranja, a i sam lider te stranke Čedomir Jovanović upozoravao. Upozoravali su i takozvani “nezavisni intelektualci” okupljeni oko “Peščanika”, ali niko nije imao snage ni hrabrosti da ih čuje, a ta spremnost nažalost ne postoji u dovoljnoj meri i danas.
Stoga na u nedelju se bira između dve Srbije. Prva Srbija je Srbija ljubavi, sreće, radosti ali i truda, rada, “zatezanja kajiša” dok se ne stigne do cilja, a druga Srbija je Sebija ratova, mržnje, genocida, širenja rasne, verske i nacionalne mržnje (fašizma). Na onoj prvoj strani nalaze se LDP,DS (i stranke u koaliciji oko DSa) i Pokret “Moja Srbija” (MS) na čijem je čelu Branislav Lečić, a na drugoj strani su Srpska radikalna stranka (Stranka ratobornih Srbenda) (SRS), DSS, Socijalistička partija Srbije (SPS) i Pokret Snaga Srbije (PSS).
Stoga, u nedelju pre nego što uzmete olovku i zaokružite određenu stranku dobro razmislite šta je ona činila u bližoj i daljoj prošlosti i šta možete očekivati od nje. Ja sam doneo doluku. Glasam za LDP, zato što su oni uvek bili spremni da kažu istinu građanima u lice ma koliko ona bila bolna i ne popularna u datom trenutku, ali istina je istina. Takođe nikad nisu imali blizak odnos sa Koštunicom dr Vojislavom i drugim političkim činiocima čije su izjave dovele do toga da dođe do atentata na dr Zorana Đinđića.
Stoga, ŠIRI DALJE! LDP! Pošto je LDP jedini garant da Koštunica dr Vojislav sa svojim partenrom Ilić magistar Veljom neće biti na vlasti. Što više glasova za LDP to manje glasova za prošlu Srbiju koja nam svima oduzima godine života, a mnogima je uzela i glave.
0162/ KUKASTI PIKNIK: Vest jeste istinita: negde kod Niša, blizu sela Kamenica, na mestu zvanom Srećkovo vrelo, u pastoralnom ambijentu lokalnih livada i brežuljaka, policija je 20. aprila, baš na rođendan Adolfa Hitlera, privela 24 osobe koje su kod sebe imali nacističke zastave i ostala prigodna fašistička obeležja.
Kako to obično biva u tolerantnim državama poput Srbije, privedeni su ubrzo pušteni na slobodu sa čak dve krivične prijave: jedan učesnik je malo vređao narodnu miliciju, drugi je malo posedovao pištolj bez dozvole - ali je sve ostalo pravno čisto i neupitno, jer u Srbiji nema Zakona o isticanju fašističkih simbola, pa se ovi veseli nazi-izletnici eventualno mogu kazniti zbog, recimo, javnog okupljanja koje nisu prijavili, ali kako je reč o klasičnom koljačkom vikendu u planinama gde se spontano zapeva koja fina ljotićevska pjesma ili se pričaju vicevi o Aušvicu ili se kukasti krst vijori na ekološki zdravom vetru - sve je pod kontrolom, jer su sve to naši mlađahni patriJoti, malo ih je pogodila nezavisnost lažne države Kosovo pa su krenuli u prirodu da se sete čika Adolfa i njegovog uvek efikasnog Konačnog Rešenja.
Lakoća ovdašnjeg društva da svaku grupu nacista otpiše kao nešto sasvim nebitno uz zakletvu da u Srbiji “nema fašizma”, već se pretvorila u oralnu tradiciju političkog guslanja; kad Stormfront ili Nacionalni stroj ili Srpske dveri ili Obraz - sve klerikalne SS varijacije na fašističke teme - krenu u umetničke happeninge pod parolom “Ubij, zakolji, da Šiptar-Hrvat-Musliman ne postoji”, počinje zahtevna politička akcija da nam se objasni kako je to legitimni otpor protiv zavere međunarodne zajednice da nam se otme Kosovska Duša od ukupno 15 procenta i da valja razumeti revolt onih koji danas pale ambasade, sutra kradu patike a prekosutra u niškim planinama orgijaju nad brčićima Adolfa Hitlera; sve je to naša mila desničarska omladina!
0163/ NOĆ SA ADOLFOM: Već mesecima, slučaj beogradskog hotela “Mr. President” gde od otvaranja postoji tzv. Hitlerov apartman, sa ogromnom slikom Zločinca na zidu - jedna je od glavnih medijskih tema u… Izraelu, ne u Srbiji! Vlasnik hotela, izvesni Dušan Zabunović, tvrdi da se gosti bukvalno tuku oko rezervacije za ovaj apartman koji je mesecima unapred rasprodan i u očiglednom izletničko-niškom raspoloženju objašnjava da ovde ništa nije protivzakonito i da je uljana slika Adolfa Hitlera u apartmanu s njegovim imenom u skladu sa Zakonima Srbije, jer je u ovoj zemlji sve dozvoljeno: možete da iznajmite billboard sa Himlerovim likom i, recimo, ispišite slogan “On zna kako”, možete da razvijete zastavu sa slikom Adolfa Eichmanna uz logo “Kad je teško - Eichmann”, možete da objavljujete sve antisemitske knjige i da vam niko ništa ne može, konačno, kao država, možete sebi da dozvolite da se sa problemom portreta Adolfa Hitlera u beogradskom hotelu ekskluzivno bavi izraelski ambasador koji je čak morao da razgovara sa vlasnikom hotela kao da je u pitanju lokalna stvar koja se tiče samo Izraela.
Odsustvo reakcija iz Vlade Srbije, recimo iz Ministarstva inozemnih poslova, sasvim je razumljivo: ova država nije poslala svoje predstavnike na sve svetske manifestacije glede pobede nad fašizmom, niko iz Srbije nije bio u Aušvicu 2005. godine kad je obeleženo pola veka najstrašnijeg genocida u istoriji čovečanstva.
I što bi Srbija, sad, kad joj uzimaju Kosovo, brinula zbog fucking hotela sa slikom šarmantnog nemačkog lidera koji nikad nije dozvolio da mu se zemlja rasparčava? Neka o tome brinu Izraelci, jer oni sa Hitlerom imaju neke neraščišćene račune: što se Srbije tiče, gospodin Hitler je u svakom hotelu rado viđen gost!
0164/ O PACOVIMA I NE-LJUDIMA: Srpska rasna superiornost efikasno primenjena u Srebrenici razlila se kao politička poruka onog časa kad je “lažna država” Kosovo proglasila nezavisnost i kad je srušena svaka mentalna brana u opisu tzv. Albanaca koji su danas ne samo najniži oblik ljudskog obličja, kriminalno retardirani, nedržavna i plemenska zajednica, mentalno retardirani ali lukavi i podli, kao deo legitimne fašističke teorije o karakteristikama čitavih naroda i posebice narodnosti, naročito kad se suoče sa The Serbs koji u svojim genima poseduju svaku vrstu humanitarnog minerala potrebnog za genijalnost: klasično smo najpametniji, najpravedniji, jedini koji imaju osećaj časti, najhrabriji u svakoj bežaniji, ponosni, dostojanstveni, doduše malo neobrazovani (podatak od juče: gotovo polovina stanovništva ima jedva osnovnu školu), ali osetljivi kao pahuljice, gostoljubivi i kad koljemo i bombardujemo, gadljivi na EU i svet od kojih samo tražimo da nas obožavaju i priznaju da smo uvek i always u pravu.
Iz takvog umilnog diskursa, sasvim je logično da se u TV Novostima, regularnom dodatku Večernjih novosti, prošle nedelje ovako najavi emisija o problemu Indije sa pacovima: “Sa samo dva meseca starosti, ženka pacova može da donese na svet 12 mladunčadi! Ovim tempom razmnožavanja ona može da doprinese da se njihova populacija u Indiji poveća za 15.000 jedinki! Neverovatan priraštaj (koji premašuje čak i onaj kosovskih Albanaca), zajedno s činjenicom da pacovi u Indiji imaju sve manje prirodnih neprijatelja, zaslužan je što poslednjih godina glodari preplavljuju ovu mnogoljudnu zemlju…”.
Ta vrsta umetničke slobode da se u retardiranim TV Novostima Albanci bez ikakvih problema porede s pacovima - odgovor je na pitanje otkud ona bulumenta idiota na niškim brežuljcima; ako vam je slučajno palo na pamet da pitate da li je glede teksta reagovao bar Neko, javni tužilac, neko fucking Novinarsko Udruženje zvalo se ono NUNS ili UNS ili VAGINUNS ili možda državotvorna Politika koja preko satiričnih grudi Ljiljane Smajlović silikonski brine o politički korektnom jeziku Petra Lukovića ili možda ministar kulture i tzv. informisanja Voja Brajović koji je još u šoku otkad je u nekom od kosovskih manastira kršten po “tajnoj pravoslavnoj recepturi”… zajebali ste se.
Nije reagovao niko, jer nema zbog čega da se reaguje: Srbija je zemlja u kojoj su pacovi i Adolf Hitler savršeni primeri naše Superiornosti. Naročito sad, kad hoće da nam otmu Kosovo o čemu na sledeći poetski način govori Uskršnja Poslanica Srpske Pravoslavne Crkve:
“Neka svakom roditelju Kosovo i Metohija bude jedna od prvih reči koje će šapnuti svom novorođenom detetu! Neka svaki ratar prvu brazdu zaore i posveti Kosovu i Metohiji! Neka svaki radnik prvi sat svog radnog vremena posveti i pokloni Kosovu i Metohiji! Neka svaki političar svoju prvu političku misao i napor na međunarodnom planu posveti odbrani Kosova i Metohije! Neka svaki duhovni pastir svoju prvu molitvu Bogu uznese za Kosovo i Metohiju!”
Posvećen ovakvoj hippie poruci, jutros sam prvu ali duboku brazdu zaorao čekićem u liftu, usred betonskog solitera; šapnuo ženskom detetu od 18 godina da na njenim bujnim grudima vidim valovitu Srbiju s brazdom u sisama koju iznad svega želim da detaljno upoznam; pastirski i pravoslavno glasno slušao Linkin Park na koncertu u Las Vegasu i u 18 pesama pronašao duhovnu vertikalu u obliku erekcije; konačno, prvi sat nezaposlenog radnog vremena u rock dokolici spram Ferala posvetio brzom ispijanju piva i osetio se kao Duhovni Pastir onog časa kad sa nekakvim pasošem budem mogao u inozemstvo, daleko od razuzdane srpske gomile na pikniku!
Manifestacija “Ritam Evrope”, kojom će se u Novom Sadu obeležiti Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom, umesto na Trgu slobode biće održana u parku kod Filozofskog fakulteta, 9. i 10. maja. Pored muzike, DJ performansa i oslikavanja panoa na temu Dan Evrope, koncert će održati i kultni pank bend “Damned” iz Velike Britanije, koji prvi put nastupa u ovom delu Evrope. Podršku će im pružiti novosadski “Piknik”, “Ragman”, “Blitzkrieg”, nastupiće i Marčelo, a “Virtuelno putovanje Evropom” premijerno će izvesti Aleksandar Dujin.Održavanje ove manifestacije na centralnom gradskom trgu nedavno je zabranila Komisija za zauzeće javnih površina s obrazloženjem da je trg “preforsiran”, a gradska vlast naprasno odlučila da baš 9. maja počne festival “Novi Sad s ljubavlju”. Zanimljivo je da manifestacija “Ritam Evrope”, čiji cilj je povećanje nivoa svesti građana o značaju Dana Evrope i Dana pobede nad fašizmom kao jednog od simbola evropskih vrednosti i održanju urbane kulture, nije od interesa za Novi Sad.
Podsetimo, na prvoj manifestaciji “Ritam Evrope” koju su i prošle godine organizovali Studentski kulturni centar i vojvođanska Kancelarija za evropske poslove, na Trgu slobode okupilo se više od 7.000 posetilaca, koji su došli iz čitavog okruženja zbog britanskog pank benda “Peter and the Test Tube Babies”. Izvor: radio “021″.
Frankfurt — Filip fon Boselager, poslednji preživeli učesnik neuspele zavere protiv nacističkog lidera Adolfa Hitlera, umro je u 90. godini, saopštila je njegova porodica.
Nemački oficir Boselager je govorio da je čuvao za druge zaverenike eksploziv koji je bio postavljen pod sto u Hitlerovom sedištu “vučja jazbina” u sadašnjoj Poljskoj, 20. jula 1944. godine. O tom pokušaju ubistva Hitlera snimljen je film koji će sledeće godine biti prikazivan u bioskopima.
Zaverenika, pukovnika Klausa fon Štaufenberga koji je podmetnuo bombu i koja je samo ranila Hitlera, igra američki glumac Tom Kruz.
Fon Štaufenberg je kasnije streljan.
Fon Boselager nikada nije otkriven jer niko od uhvaćenih zaverenika nije, uprkos torturi, otkrio njegovo ime.
U mnogobrojni intervjuima, Boselager je govorio da se najviše kaje što se odustalo od prethodne zavere za ubistvo Hitlera u generalštabu Vermahta u martu 1943. godine.
Kasnije su bombe dva puta postavljane u Hitlerove avione, ali one nisu eksplodirale. Izvor: B92 i Tanjug.
Napokon, pre dva dana u Srbiju je stigla sjajan vest. Potpisan je sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom (EU). To je prvi ugovoreni odnos sa tom zajednicom što je sjajna vest.
Samo do njegovog potpunog sprovođenja moramo sačekati i ratifikaciju koja će se moći obaviti tek po potpunom ispunjavanju obaveza prama Haškom tribunalu. Ma koliko se to nekom dopalo ili ne tako mora biti. Tako mora biti ne zabog investicija i novca koji bi se slio u državu već zbog jedne mnogo značajnije stvari.
ODGOVORNOSTI PREMA ZLOČINU!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Zamislite Nemačku bez Nimberškog procesa posle drugog svetskog rata. Da nije bilo Nimberškog procesa pobeda nad nacizmom i fašizmom posle II Svetskog rata ne bi bila potpuna.Tako ni danas u Srbiji u čije su ime činjeni zločini od strane tadašnje vladajuće strukture moraju da odgovaraju. Obzirom da naši sudovi nisu u stanju da im sude i da bi ih oslobodili pošto sudstvo još nije u potpunosti ojačano mora da im se sudi u Hagu, a i to je usotalom naša obaveza ako želimo da budemo članovi UNa.
Zbog čega to spominjem?
Odmah po završetku ceremonije potpisivanja SSPa počela su oglašavanja političkih stranaka unutar Srbije o istom. Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) i nažalost predsednik vlade Koštunica dr Vojislav sporazum je proglasio veleizdajom, a zločinac i član Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić je u svojoj ludoj glavi tu izdaju povezao sa potpisivanjem sporazuma Cvetković-Maček koji je u to vreme doveo do stvaranja banovine Hrvatske, a sada se u tominoj glavi vrti republika Kosovo koja je priznata SSPom iako je sporazum po tom pitanju u potpunosti neutralan i poziva se na rezoluciju 1244. Takođe je zanimljivo da su obojica spomenutih političara sledbenici politike Milana Nedića koji je služio Nemcima pri okupaciji Jugoslavije u II Svetskom ratu i bio predsednik vlade u okupiranoj Jugoslaviji. O povezanosti ovih stranačkih lidera sa neofašizmom i neonacizmom sam pisao ranije tako da neću sada gubiti vreme na to (koga zanima neka pogleda arhivu).
Zbog toga je važno ispuniti Hašku obavezu. Borisu Tadiću predsedniku Srbije svaka čast na tome što je smogao snage da potpiše SSP iako je njegov dojučerašnji koalicioni partner Koštunica udarao na sva zvona da je sporazum ne važeći. Tadić je verovatno smogao snage za taj korak prvenstveno zbog toga što je Liberalno demokratska partija (LDP), Čedomira Jovanovića sve jača, a zanimljivo je i istraživanje u kojem se pokazuje da su glasači DSa (stranke Borisa Tadića) u 96% podržali SSP dok su birači LDPa100% podžali SSP, dok je ukupna podrška građana 66% što pokazuje dvo trećinsku opredeljenost građana za dalje Evropske integracije Srbije što je sjajno.
Koja je bila uloga LDPa kao opozicione stranke u dobijanju SSPa?
Lider LDPa, Čedomir Jovanović prošle nedelje je bio u poseti Briselu gde je pričao sa svim zvaničnicima istog, ta poseta se desila neposredno posle posete delegacije DSa. Jovanović je tada potvrdio čvrstu podršu potpisivanju SSPa između Srbije i EU, a takođe je bio i u nedavnoj poseti Sloveniji koja trenutno predsedava Evropskom unijom. Te posete su verovatno dale snage i EU i predsedniku Tadiću da potpišu sporazum. LDPova podrška Tadiću je samim tim označila LDP kao stranku koja je veoma čvrst saveznik DSu u budućoj vladi kada su u pitanju integracije Srbije u EU.
Stoga svi oni koji žele brzo uključenje Srbije u EU treba da glasaju za LDP pošto je to jedina stranka na našoj političkoj sceni koja je spremna da ispuni taj zadatak u saradnji sa DSom i prvenstveno građanima. Jak LDP znači slab DSS, a slab DSS znači umanjivanje šanse dolaska fašističkih snaga na vlast u Srbiji i povratak u devedesete. Stoga, 11. 05. pre nego što uzmete olovku u ruke i zaokružite određenu stranku doboro razmislite i donesite odluku.
Ja sam je doneo. GLASAM ZA LDP! Pošto se njihovi principi razlikuju od svih drugih stranaka u Srbiji i pošto su to principi koji brzo uvode Srbiju u EU!
ŠIRI DALJE!
P.S. Svima želim srećan “1. maj” međunarodni praznik rada.
Svi koji čitaju moje postove znaju da mi je pored Koštunice dr Vojislava i povrh glave i stranka Šešelj dr Vojislava koji je trenutno na prinudnom radu u Hagu (malo sarkazma nije na odmet), a na njegovoj funkiciji vođe fašističko lažvoskog udruženje Stranke ratobornih srbenda (SRS- Srpka radikalna stranka) zamenjuje ga Tomislav Nikolić zvani grobar, a portparol stranke je Aleksandar Vučić.
Kažem da su fašistička stranka pošto podržavaju Radovana Karadžića i Ratka Mladića ljude koji su odgovorni za smrt na hiljade civila u Hrvatskoj kao i u Bosni i Hercegovini. To je stranka koja nije spremna da prizna i da se suoči sa genocidom u Srebrenici koji je bio fašistički poduhvat, to je stranka koja pravda Vukovarski zločin, stranka koja pravda Vinkovačku tragediju, a i sama je učestvovala u stvaranju iste sa svojom idejom velike Srbije i svih Srba u jednoj državi. To u mnogome podseća na ono što je radio i A. Hitler. On je imao cilj svih Nemaca u jendoj državi. Spajanjem Austire i Nemačke, a po mogućstvu i ujedinjenja i sa delom Švajcerske (ta država je naravno podrazumevala etnički čistu Nemačku). Posledica toga je II Svetski rat, a posledica Šešeljovsko radikalske politke je ta da su svi Srbi završili u jednoj državi, ali ne u granicama koje je dotični ucrtao kada je kartu AVNOJ-evske Srbije proširivao na Ovulin, Karlobag, Karlovac i Viroviticu i Dubrovnikom kao glavnim gradom te oblasti. Pored delova Hrvatske na Šešeljevoj karti su se našao se i deo Bosne i Hercegovine, u kartu velike Srbije, Šešelj je ucrtao i Republiku Srpsku. Tu se pozivao na istorijsko i etničko pravo kao što je to i čini A. Hitler. Stoga postavlja se moralna pitanja:”Kako stranka sa takvim istorijatom ima pravo da obećava bolji život građanima Srbije?; Odakle im pravo da se pozivaju na pravdu kada su odogorni za takve zločine pošto sam njihov program podstiče na te zločine a novine koje i danas izdaju nose naziv “Velika Srbija”?”.
Već spomenuti Vučić kao kandidat za gradonačelnika Beograda poziva se na “borbu protiv korupcije”, “na izgradnju vrtića”, “za slobodu kretanja (dana kada će se slobodno ići u školu)”, promoviše izgradnju metroa kao da je on neki vlasnik preduzetničke firme koja se prijavila na tender da za izgradnju metroa, a veoma mu je zanimljiv slogan “čekam život” sobzirom na to da su njegova stranka, SPS i DSS-NS (svi zajedno) nam oduzeli 20 godina života sa svojom suludom politikom. Takođe i koristi slogan “čekam da pređem most”, a za vreme vlasti “SPS-SRS” mostovi su bili porušeni jer su vodili politiku “svetog Kosova” koju danas promovišu više nego ikad pa nam je NATO porušio mostove pa ga nikako ni nismo mogli preći već se između Novog Sada i Petrovaradina išlo skelom i pesma Garavog sokaka “Skeledžijo, skeledžijo prevezi me preko” je dobila svoj pun smisao. Poziva se na dozvole za gradnju, a činjenica je da je najveći broj nelegalnih kuća izgrađen baš za vreme njihove vladavine i da one koje imaju uslov ne mogu biti legalizovane, a da ih jedino mogu legalizovati njihovi kriminalci, a to da čekaju “pobednika” im već verujem sobzirom na to da su sve što su mogli izgubili, samo njihov “pobednik” je pobednik iz prošlog veka, neki pobednik kao Gavrilo Princip ili Kraljević Marko iz doba Srbije pod Turcima, a ne pobednik 21. veka kao što je bio dr Zoran Đinđić na čijoj su hajci veoma svesrdno radili zajedno sa Koštunicom dr Vojislavom. Stoga im je itekako najveći “pobednik” Legija koji je odigrao ulogu Apisa u 21. veku. Stoga, oni kao i u svim ranijim kampanjama konstantno lažu.
Pravi marketing Vučića i SRSa trebao bi da izgleda ovako.
Niška policija privela je 24 osobe iz nekoliko gradova u Srbiji sa piknika u jednom selu pored Niša kod kojih su pronađene tri nacističke zastave sa kukastim krstovima, rečeno je danas u policiji u Nišu. Oni su privedeni zbog, kako je rečeno, ‘provere ličnih podataka’, a sve se desilo 20. aprila, na dan rođenja Adolfa Hitlera.Protiv jedne osobe podneta je krivična prijava zbog nošenja oružja bez dozvole, a protiv jedne osobe zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti. Privedene su 24 osobe od kojih su 11 iz Niša, devetoro iz Beograda a po jedna osoba iz Negotina, Despotovca, Zemuna i Bojnika. Policija nije potvrdila da su privedeni pripadnici neke organizovane grupe. Najstariji je rođen 1977. godine, a najmlađi ima 16 godina.Izvro: radio “021″.
Vrhovni sud Srbije razmatraće u ponedeljak žalbu pripadnika neregistrovane neonacističke organizacije Nacionalni stroj koji su osuđeni na zatvorske kazne zbog incidenta na novosadskom Filozofskom fakultetu.Okružni sud u Novom Sadu novembra 2006. godine osudio je Gorana Davidovića na godinu dana zatvora zbog širenja verske, rasne i nacionalne mržnje, dok je Miodrag Stefanović iz Odžaka dobio šest meseci zatvora zbog istog krivičnog dela. Ostali pripadnici Nacionalnog stroja osuđeni su na zatvorske ili uslovne kazne zbog ugrožavanja sigurnosti više ljudi.
Prilikom izricanja presude, sudija Đurđina Bjelobaba je navela da je dokazano da su svi okrivljeni 9. novembra 2005. godine organizovano otišli na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu gde su ugrozili sigurnost publike u sali. Prema njenim rečima, Davidović je odmah po ulasku udario šamar organizatoru tribine Zoranu Petakovu. Takođe je vređao profesora Milenka Perovića rekavši mu da je “Crnogorčina smrdljiva”. Pred izlazak Stefanović je podigao desnu ruku u znak nacističkog pozdrava, a ostali su nastavili da vređaju okupljene. Prenosi radio “021″.
Posle jučerašnjeg brutalnog napada na predsednicu Mladih LDP Novi Sad i kandidatkinju za odbornicu i poslanicu u Skupštini Vojvodine Jelenu Gregurić, ovoga puta došlo je do verbalnog napada na naše aktiviste.
Danas, nešto pre 13h našem štandu postavljenom ispred “Merkatora” prišli su Branislav Ristivojević i Rade Basta, prvi i drugi na odborničkoj listi DSS, i iscepali naše letke uz komentare: “Šta to radite, izdajnici?” LDP je pre mesec dana pozvala sve političke partije da se uzdržavaju od nasilja, da budu tolerantni i uljudni.
Posle ovih naših apela, poslednje što smo očekivali je prostačko i neuljudno ponašanje Branislava Ristivojevića, kandidata za gradonačelnika Novog Sada i profesora Univerziteta u Novom Sadu. Ovim svojim postupkom Ristivojević je poslao jasnu poruku građanima Novog Sada kako će se ponašati prema neistomišljenicima ukoliko bude izabran za gradonačelnika.
Gradska organizacija Liberalno demokratske partije zahteva od nadležnih organa da nas zaštite u toku naše predizborne kampanje koju smo mi zamislili kao mirnu, demokratsku i tolerantnu. Na našim štandovima stoje aktivisti koji su različitih godina i pola i NE ŽELE da se tuku.
Ako nisu u stanju da nađu počinioce koji nas napadaju neka nam obezbede sigurnost jer svoje štandove uredno prijavljujemo.
Za vreme akcije omladine LDP na Novom Naselju, dok su omladinci delili flajere sa tekstom ŠIRI LJUBAV, ŠIRI OPTIMIZAM, ŠIRI SOLIDARNOST….., nepoznati mladić je napao predsednicu Mladih GO LDP Jelenu Gregurić i više puta je pesnicom udario u potiljak.
Pre nepunih mesec dana, aktivisti LDP Novi Sad su imali sličan napad. Mi smo tom prilikom reagovali i pozvali sve na toleranciju i uzdržavanje od nasilja.
Sramota je što su ovakvi događaji postali deo svakodnevnice i što policija nije rasvetlila nijedan ovakav incident. Zahtevamo od nadležnih organa da što pre pronađe počinioce ovog sramnog čina jer je mladić očigledno ohrabren pasivnošću organa reda dopustio sebi da udari devojku sa verom da neće odgovarati za svoje nedelo.
Da li će Novi Sad postati prepoznatljiv po tome što se u njemu prebijaju glumci, marširaju neonacisti i prebijaju devojke?
Novi Sad — Novinar Dinko Gruhonjić priveden u Novom Sadu, pošto je odbio da ga policajci legitimišu na skupu Otpora koji je pratio kao izveštač.
Šef vojvođanskog dopisništva Bete Dinko Gruhonjić priveden je danas u policiju tokom akcije novosadskog Otpora u Novom Sadu. Gruhonjić je nakon oko pola sata pušten, a za B92 je rekao da želi da veruje da je njegovo privođenje samo jedan nesporazum.
Dvojica policajaca su tokom akcije Otpora legitimisali aktiviste te organizacije dok je grupa novinara stajala pored i pratili dešavanje.
Policajci su od Gruhonjića tražili da se skloni što je ovaj odbio, da bi policija nakon toga od njega trazzila ličnu kartu, što je Gruhonjić takođe odbio.
Nakon toga je jedan od policajaca pozvao maricu, posle čega je Gruhonjić odvezen u stanicu policije.
“Događaji su me potsetili na 1999-2000. godine, kada su takođe otporaši bili prisutni na ulicama, policija ih je legitimisala a novinari su bili kolateralna šteta”, rekao je Gruhonjić.
Portparol novosadske policije Steva Krstić, kaže da je reč o nesporazumu.
“Policajci su radili svoj posao, novinari svoj, došlo je do razmimoilaženja u razgovoru policajaca i novinara i taj nesporazum je otklonjen”, rekao je Krstić.
On je kazao da svi građani, pa i novinari treba da postupe u skladu sa naređenjima policajaca, odnosno da pokažu svoje lične karte ukoliko to policajci zatraže.
Gruhonjić je priveden tokom akcije Otpora koji je posle više godina pauze ponovo aktiviran. Aktivisti ove organizacije su se posipali pepelom čime su želeli da “želeli da na simboličan način iskažu kajanje zbog velike greške koju je Otpor načinio podržavši Vojislava Koštunicu da istovremeno zamole građane za oprost”.
Niko neće zaplašiti “Dnevnik”
Glavni i odgovorni uradnik novosadskog “Dnevnika” Petar Petrović osudio je danas policijsko privođenje predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića, ocenivši da to neće zaplašiti novinare njegovog lista.
U otvorenom pismu MUP-u Srbije, Petrović je policiji “najsrdačnije čestitao na velikom ulovu” u vidu hapšenja novinara, jer je “podvig uhapsiti novinara dok radi svoj posao, uzima izjave od slobodnih građana, u slobodnoj zemlji na novosadskom Trgu slobode”.
“Poštovana gospodo policajci, vama u Novom Sadu, koji već godinama nikako da rešite najbanalnije slučajeve: ko je prebio glumce u Pozorištu mladih, ko krade poklopce sa šahtova, ko je naložio da se sruši zid na Petrovaradinskoj tvrđavi, vama kojima svakodnevno ginu ljudi na ulici, najsrdačnije čestitamo na hapšenju Gruhonjića”, navodi se u Petrovićevom pismu.
Neonacisti i klrofašisti u Srbiji su u toku jučerašnjeg dana održali parastos koji je organizovala neonacistička “Nacionalni stroj” u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Kako sam Goran Davidović zvani Firer navodi na svom sajtu da je parastos organzovan “polutajno” i da su na njemu bilo “oko stotinak Srpskih patriota”.
Ovaj današnji događaj povlači mnoga pitanja.
Kako to da je Srpska pravoslavna crkva pristala da organizuje parastos sa Goranom Davidovićem i njegovim “Nacionalnim strojem” sobzirom na to da “Nacionalni stroj” nije registrovana organizacija, a da je široj javnosti postao poznat posle upada na Filozofski fakultet sa manjom grupom ljudi gde Davidović pri tom udario šamar Aleksandru Petakovu koji je nedavno osuđen “zbog “vredjanja” episkopa Irineja i Srpske pravoslavne crkve” kako se navodi u presudi?
Kako se Goran Davidović i dalje šeta slobodno iako je osuđen na godinu dana zatvora?
Gde je tu odgovornost čelnika Srpske pravoslavne crkve?
Ko je odgovoran u Srpskoj pravoslavnoj crkvi za održavanje parastosa?
Podsetimo da je pri tom “u pitanju presuda protiv (Petakova) za delikt misljenja, odnosno za kritiku koju je Petakov uputio vladiki i SPC u jednoj televizijskoj emisiji. Petakov je doveo u vezu delovanje SPC i klerofasistickih i neonacistickih organizacija u Srbiji. Postoji veliki broj dokaza koji jasno povezuju SPC i delovanje ovih organizacija. Zalazemo se da ova presuda bude ukinuta u drugom stepenu. Takodje, zalazemo da se ispita pod kojim okolnostima je presuda doneta.”.
Linux Centar je uz pomoć Fonda za otvoreno društvo organizovao seriju seminara o bloggingu za pripadnike nevladinih organizacija, samostalne aktiviste, studente novinarstva, umetnike kao i nezavisne novinare sa ciljem da se omogući da se sfera javnih komunikacija obogati sadržajima, koji inače nebi bili dostupni javnosti. Posetite www.moj-blog.org.
