1. Srpsko lekarsko društvo konačno “priznalo” da homoseksualnost nije bolest, iako većina stanovništva ove zemlje misli suprotno. Doduše, još ne zvaničnim saopštenjem, nego dopisom koji je uputilo Labrisu, nakon 3. zahteva od strane Labrisa da se SLD o ovome oglasi.
2. LDP je danas postala članica Liberalne internacionale, velike političke porodice liberala!
Moje čestitke za oba postignuća. Idemo dalje.
Da li ste se zapitali, ko bi od nas ikada čuo za Lezbos, da tu nije živela Safo? Čuvena pesnikinja 7 veka pre nove ere, čija je ljubav prema ženama itekako uticala na to da lezbejke i lezbejstvo dobiju ime upravo po ovom, trećem po veličini grčkom ostrvu. Sad su se ostrvljani i ostrvljanke setile/i da im ovo jako smeta, da ih jako vređa što se lezbejske organizacije služe imenom ovog ostrva, i traže od grčkog suda da im to pravo ospori, jer kako će pobogu neka ostvljanka koja je sasvim ispravno hetero i skroz ok str8, da kaže da je Lezbejka (obratiti pažnju na veliko i malo slovo) kad je, molićemo lepo, str8. Pa tako njima ta reč sada pravi horor i veliku sramotu, jer ne mogu ni da kažu odakle su. Koliko ja vidim, prosto im je dosadno i nemaju pametnija posla (baš kao slučaj sa Makdonijom i osporavanjem prava na ime toj državi) ostrvili/e su se na lezbejske organizacije u Grčkoj kako bi im zabranili da u svojim imenima koriste tu reč. Hajde da vidimo kako će se ovo odigrati dalje. Za sada meni je samo zabavno. I nadam se da neće otići dalje od toga. Jer to bi itekako bilo kršenje ljudskih prava, uključujući lezbejska dakako.
Tako reče Tomislav Nikolić i ostade živ. Ju ju, a šta ćemo mi nevernici, kad nas ne poštuje Toma…pravo da vam kažem, hvala BOGU da me takav i takvi kao on ne poštuju. Daleko im lepa kuća.
Od 21. aprila građanke i građani će moći da izvade dugo najavljivane nove lične karte. Čija će cena biti prava sitnica, tričavih 2.300 dinara (kad se saberu svi troškovi samog obrasca, taksi, fotografisanja, ponovnog vađenja krštenice i uverenja o državljanstvu…), sudeći po Blicu i s pravom ogorčenim komentatorima i komentatorkama.
Očito jedva da ima lopovskije države od Srbije, ovo je stvarno užasno trpreti. U Hrvatskoj i BiH dokumenta sličnog kvaliteta koštaju oko 400 dinara, pa te još i slikaju. Našoj državi se izgleda osladilo da besomučno pljačka stanovništvo, pa i nastavlja.
Tako nam i treba kad smo ih takve izabrali. Kako stoje stvari, ovaj put ćemo još gore…
Pazite kad birate. Vaš glas je vaše najjače oružje. Bez države, nažalost, još uvek se ne može.
Brži i upućeniji od mene (ekipa sa Tržišnog rešenja ) već su objavili, kao i B92 (ne znam da li neko još, jer ceo dan šljakam kao luđakinja, pa tek sad primetih), ali nije zgoreg ponoviti ovde, jer su ovo sjajne vesti:
LDP je objavio svoj ekonomski program na čijoj izradi su radili i prijatelji iz Centra za slobodno tržište. Osnovne tačke programa su:
Ne, niko ne traži azil u Srbiji, ali zato građanke i građani Srbije u ogromnom broju žele da napuste svoju zemlju. Uprkos mišljenjima pojedinih državnih organa da Srbi sigurno više NEMAJU RAZLOGA da traže azil u drugoj zemlji. To reče i živ osta izvesni Lađević, šef Vladine kancelarije za ljudska i manjiska prava. Kao i obično, statistika i realni razlozi demantuju ovakav bezrazložni i lažni optimizam državnih službenika, koji bi mogli da prestanu da govore u naše ima. Srbija je jedna od država koja se sa najviše nepoštovanja odnosi prema sopstvenim građankama i građanima. Lično osećam konstantno silovanje zdravog razuma proteklih par godina demokratije u pelenama. Evo malo podataka:
Prema najnovijem istraživanju UNHCR, Srbija je među pet vodećih zemalja sveta prema broju zahteva za azil u drugim državama.
Rezultati se odnose na 2007. godinu, a ispred Srbije po broju podnetih zahteva za azil samo su Irak, Rusija i Kina. Ipak, stručnjaci ocenjuju da veliki broj zahteva građana Srbij za azilom više treba posmatrati sa ekonomskog aspekta.
Tokom prošle godine više od 15 hiljada građana koji imaju pasoš Srbije zatražilo je azil u drugoj državi.
Ukratko, u 2007, ubedljivo najviše zahteva podneli su Iračani, više od 45 hiljada, sledi Rusija sa blizu 19 hiljada zahteva i Kina sa 17 hiljada. Iza Srbije nalaze se Pakistan i Somalija. Najviše zahteva za azilom podneto je u Sjedinjenim Državama i Kanadi, dok u Evropi prednjači Švedska.
Svetska rejting agencija Standard&Purs smanjila izglede poboljšanja kreditnog rejtinga Srbije sa stabilnog na „negativno”. Imidž ekonomije pred svetskim investitorima sada nalazi samo na korak od srozavanja sa „BB-” na „B+”, mizernog nivoa sa koga se s rejtingom krenulo u novembru 2004. Pad srpske narodnjačko-demonkratske vlade, raspisani izbori, za neke su nada i šansa, ali ne i za kreditore i investitore. Procenjuje se, naime, da bi 11. maja, sa udarnom tematikom Kosova mogle pobediti retrogradne nacionalističke snage, što bi automatski oborilo rejting Srbije. Takođe, porezi idu gore, država troši mnogo i još više, što smanjuje konkurentnost zemlje, ali udara žestoko i na džepove poreskih obveznika. Nek odluče da li im je Kosovo važnije od džepova i mirna Bačka. Ja se nadam da nikom racionalnom nije. Problem je što smo sve neracionalniji. Sa tendencijom sečenja grane na kojoj sedimo i zabijanja mača sebi u stomak. Ne mora slikovitije. Danas sam baš ne pri sebi…
Juče je skupština Kosova proglasila nezavisnost pokrajine. Za Kosovare to je istorijski datum. Legitimno ili ne, svidelo se to nama ili ne, to se dogodilo. I, koliko ja znam, Kosovo je veoma važno pitanje, pitanje nad svim pitanjima i za premijera i za predsednika, naravno za ministre, a trebalo bi i da je građanima Srbije. Pa ako je zaista tako, zašto onda nijedna naša televizija nije prenosila događaj koji su preneli svi svetski mediji? Ja još ne verujem i sramota me je. Ovo je još gori medijski mrak nego u 90tim, tada i nismo imali ovoliko televizija, nismo imali toliku mogućnost izbora. Sada ih imamo na gomili, ali na sve se spustila zavesa. Šta je radila B 92, šta je radio Studio B, da pitam šta je radio javni servis mi je suvišno…ali ne mogu da poverujem da je data direktiva da se ovo ne sme prenositi, valjda ćemo tako još više nepriznati nezavisnost Kosova. Pa dobro, sve ovo nam se vraća, kratke smo pameti, nismo bolje izgleda ni zaslužili, ali mediji su se toliko obrukali da je van svake granice poimanja. Nakong ovoga mogu očekivati samo najgore. Mrak 90tih opet je tu…
Навикли смо овде на свакакве “легализме”, али ово је превршило меру. Дакле, РИК је упркос одлуке Врховног суда Србије да није овлашћен да одлучује које амбасаде могу да прате председничке изборе, а које не, ипак сам себе овластио да може то да забрани Америма и Британцима. Само се питам да ли ће оваква скандалозна самовоља РИК-а имати последице по њих. Некако не верујем, мада се веома надам…
Vezano za prethodni post, Gej strejt alijansa je danas obavestila javnost da su joj od predsedničkih kandidata stigla ukupno 4 odgovora. Jedini koji su odgovorili su Milanka Karić, Ištvan Pastor, Jugoslav Dobričanin i Čedomir Jovanović. Iz odgovora koji su dali, možemo zaključiti da bi jedini zaista pro-gej predsednik Srbije bio Čeda, jer jedini od pomenutih vidi da postoji nasilje prema gej populacjii i jedini se zalaže za potpuno izjednačavanje istopolnih partnerstava sa bračnom, odnosno vanbračnom zajednicom. Ja sam ovo dosta uprostila, detaljnije na gornjem linku. Ostali su navodno uglavnom gej frendli, ali kad pročitate ono što sledi, uvek to “ali” da suprotnu sliku. Tu nema ali, ili jesi ili nisi, da parafraziram poznati slogan.
Raduje da ima bar jedan pro-gej kandidat. Moj glas će svakako otići njemu, naravno i iz 100 ostalih razloga.
…lepa misao, u maštanjima mojim. No, bilo bi sjajno imati makar jednog kandidata takvog. Živo me zanimaju odgovori na upitnik koji je Gej strejt alijansa poslala svim kandidatima. Za sada videh samo 2 (Pastora i Ilića), prvi ne toliko rečit, drugi živopisan i neduhovit, kao i obično. Evo malo više iz medija o samoj akciji i očekivanjima Gej strejt alijanse (dok sa nestrpljenjem čekamo odgovore):
U upitniku poslatom svim predsedničkim kandidatima, detaljno se ispituje njihov odnos prema lezbejkama, gej muškarcima, biseksualnim i transeksualnim osobama, kao i prema političkim pitanjima u vezi sa tom populacijom.
U jeku predsedničke kampanje, analitičari su saglasni da su seksualne manjine poptuno marginalizovane u političkom životu zemlje i da im se kandidati zapravo i ne obraćaju.
Da li u svom okruženju imate homoseksualca? Je li vam problem da svakodnevno poslovno sarađujete ili radite s tim osobama? Da li podržavate i koji oblik istopolnih brakova?
Ovo su samo neka od pitanja koja je nevladina organizacija Gej strejt alijansa poslala svim predsedničkim kandidatima, s namerom da njihove odgovore objave u javnosti.
Predsednik ove organizacije Boris Milićević objašnjava da je cilj akcije predstavljanje stavova, a ne političko usmeravanje gej populacije.
“Mi nećemo reći za koga gejevi i lezbejke i uopšte njihovi prijatelji i porodice treba da glasaju, nego ćemo mi jednostavno saopštiti šta su kandidati odgovorili, a posle glasači neka sami odluče. Cilj jeste da jedan problem o kojem političari uglavnom ćute bude obuhvaćen u političkoj debati, i u predizbornoj kampanji i posle”, kaže Milićević.
U svetu se procenjuje da se broj homoseksualnih osoba u svakom društvu kreće između 6 i 10 procenata, što bi u aktivnom biračkom telu Srbije moglo da iznosi približno 400.000 glasova.
Svetlana Logar iz agencije Stratedžik marketing objašnjava da je taj deo populacije očito zanemaren u kampanjama i da im se niko od predsedničkih kandidata ne obraća.
“Iako se procenjuje da je to jedna prilično velika grupacija ljudi, i predsednička kampanja i mnoge druge situacije su prilika da se vidi koliko su oni u našem društvu nepostojeći. Može da se napravi izuzetak LDP-a, koji svaki put, iako ne navodi direktno kojoj grupaciji se obraća, insistira na različitosti i toj vrsti tolerancije”, kaže Svetlana Logar.
Logarova veruje da će odgovori predsedničkih kandidata na pitanja Gej strejt alijanse, ako ih uopšte i bude, biti vrlo uopštena, jer većina birača u Srbiji, kako primećuje, nije sklona da podrži tu vrstu različitosti. / b92 /
И то доста занимљиво. У Србији ништа ново, кампања за председничке изборе тек почела, већ досадила, једина реч коју сви у глас је Косово, посланици се утркују ко ће бити вулгарнији и глупљи, уједно и скупљи, ДСС подржао Вељу, а Коштуница наставио да прети Европској Унији, али сада у познатом, но пренаглашеном Милошевић стилу, неодољиво ме подсетивши на деведесете, које се трудим да заборавим. А тек ови из ЕУ што ће да се насекирају због оваквих изјава…
То ми је данашњи утисак, па видите шта нам је чинити. Овакви не смеју да председавају ни кућним саветом, а некмоли Владом Србије. А нешто им се може. Ако је тако, изгледа да смо заслужили сав јад и беду који ће нас поново снаћи ако их не склонимо што пре. У неку установу по могућству…