Donji Milanovac — Predsednica Fonda “Dr Zoran Đinđić” Ružica Đindić osudila je izjavu Vojislava Šešelja kojom slavi Zvezdana Jovanovića, poredeći ga sa Gavrilom Principom.
Ružica Đinđić (FoNet, arhiv)
Ružica Đinđić ocenila je da je Šešeljeva izjava potvrda da je ubistvo politički motivisano.”Tom izjavom Vojislav Šešelj je naneo više štete sebi i svojoj stranci zato što je to politička izjava i politička kvalifikacija onoga što se desilo mom mužu”, rekla je Ružica Đindić.
“Mi smo tokom ovih pet godina i insistirali na tome da je to bio politički atentat i politički zločin i, ovakvom njegovom izjavom, on je to zapravo i potvrdio. Tako da je to nama i potvrda onoga što je on mislio o samom svom neistomišljeniku i ono što se desilo mom mužu je potvrda takvog jednog razmišljanja i mišljenja”, ocenila je Ružica Đinđić.
Podsetimo, juče je i Vlada Srbije jednoglasno osudila izjavu haškog optuženika i lidera SRS-a Vojislava Šešelja. Ministri iz DSS-a, pa i sam premijer, na sednici Vlade, na predlog iz DS-a, glasali su za osudu Šešeljeve izjave.
Oni, međutim, ne misle da ovakva izjava Vojslava Šešelja može da bude prepreka da se formira vlada sa njegovom strankom. Portparol DSS-a Andreja Mladenović kaže da izjava Vojislava Šešelja kojom se abolira Zvezdan Jovanović nije bila tema razgovora sa radikalima.
“To niti je tema niti je moguće niti će se desiti, mislim, da se to koristi. Ja ne negiram da se dogodilo”, kaže Mladenović.
A Demokratska stranka saopštila je da je Vojislav Šeselj u Hagu “potvrdio da on lično pravi novu vladu Srbije sa Vojislavom Kostunicom na čelu”.
DS podseća da je DSS u predizbornoj kampanji negirao da je postignut pakt Šeselj-Koštunica, ali, kako navode demokrate, to se odmah posle izbora pokazalo istinitim. Vlada DSS-a i SRS-a, koju bi faktički vodio Vojislav Šeselj, odmah bi poništitila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a sada se otkriva i namera da se amnestiraju ubice premijera Đinđića, kao i ubice sa Ibarske magistrale.
“Dogovor sa radikalima je da se Zvezdan Jovanovic i Milorad Ulemek Legija pretvore u heroje po kojima će biti nazivane ulice i škole”, saopštava DS.
“Podrška kriminalnom činu”
Atentat na premijera smatra se i kriminalnim činom i napadom na državu, kaže sudija Maja Kovačević.
“Veličanje atentata je podrška tom kriminalnom činu i izraz nepoštovanja države. Čovek koji je na čelu stranke koja pretenduje da vodi ovu državu morao bi to znati i imati više poštovanja za institucije te države”, smatra ona.
Za ubistvo prvog demokratskog premijera Srbije Zvezdan Jovanović osuđen je na 40 godina zatvora, i to kao neposredni izvršilac. Predmet je sada u Vrhovnom sudu.
Zastupnik porodice Đinđić Srđa Popović očekuje da će prvostepena presuda biti i potvrđena jer niko ne želi da se o tome dalje priča a pogotovo da se otvara politički aspekt ubistva.
U međuvremenu, u jednom dnevnom listu Šešelju se zahvalila i supruga Zvezdana Jovanovića, osuđenog da je ubio premijera Đinđića. Izvor: B92.
Donji Milanovac — Predsednica Fonda “Dr Zoran Đinđić” Ružica Đindić osudila je izjavu Vojislava Šešelja kojom slavi Zvezdana Jovanovića, poredeći ga sa Gavrilom Principom.
Ružica Đinđić (FoNet, arhiv)
Ružica Đinđić ocenila je da je Šešeljeva izjava potvrda da je ubistvo politički motivisano.”Tom izjavom Vojislav Šešelj je naneo više štete sebi i svojoj stranci zato što je to politička izjava i politička kvalifikacija onoga što se desilo mom mužu”, rekla je Ružica Đindić.
“Mi smo tokom ovih pet godina i insistirali na tome da je to bio politički atentat i politički zločin i, ovakvom njegovom izjavom, on je to zapravo i potvrdio. Tako da je to nama i potvrda onoga što je on mislio o samom svom neistomišljeniku i ono što se desilo mom mužu je potvrda takvog jednog razmišljanja i mišljenja”, ocenila je Ružica Đinđić.
Podsetimo, juče je i Vlada Srbije jednoglasno osudila izjavu haškog optuženika i lidera SRS-a Vojislava Šešelja. Izvor: B92.
Klovn (Pajac) koji ubja ponovo se oglasio. Ponovo je pustio svoj lavež koji je prvo koštao ljude širom bivše Jugoslavije, zatim njegov govor koji je najavljivao krvavo proleće 2003., koje se na veliku žalost i obistinilo. U svom poslednjem izlaganju opet je napao svoju već mrtvu žrtvu. On ima strah od nje čak kada ona više fizički nije prisutna. Nažalost ta žrtva je bila dr Zoran Đinđić.
Pajac se izjasnio ovako: “Ja verujem da je Zvezdan Jovanović lažno optužen, a da nije - uživao bi slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji”. O sistemskoj grešci koja je stvorena pa je Gavrilo Princip postao heroj već sam govorio, a ona se nažalost još jednom pokazala kao ispravno identifikovana greška. Stoga menjajmo stvari, pošto je ovo i indirektan signal da su svi sledbenici ideje dr Zorana Điniđa domaći izdajnici i stari plaćenici. Kada čovek poput Haškog pajaca koji ubija pusti takvu poruku veoma rado se svrstavam u tu grupu. Pošto je dr Zoran Đinđić otelotvorenje ideje istine, ljubavi, hrabrosti, poštenja, slobode i drugih pozitivnih osobina. Nije on u strahu od samog dr Zorana Đinđića on je u strahu od njegove ideje!
Hag, Beograd — Vojislav Šešelj izjavio je u Hagu da Zvezdan Jovanović, osuđeni ubica premijera Srbije Zorana Đinđića, zaslužuje “slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji”.
“Ja verujem da je Zvezdan Jovanović lažno optužen, a da nije - uživao bi slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji”, rekao je lider Srpske radikalne stranke tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Asima Alića pred Haškim tribunalom. Prvostepeni sud u Beogradu osudio je Jovanovića na 40 godina zatvora zbog ubistva Đinđića.
Tribunal sudi Šešelju po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH u periodu 1991-93.
Šešelj je sugerisao da je svedok Alić lagao kada je tvrdio da je Zvezdan Jovanović bio jedan od četvorice srpskih paravojnika koje je, kao zamenik šefa policije u Zvorniku, ispitivao nakon što su uhapšeni početkom aprila 1992, dan pre napada srpskih snaga na grad.
Predmet sa žalbama na presudu Miloradu Ulemeku i Zvezdanu Jovanoviću za ubistvo premijera Zorana Đinđića nalazi se u Vrhovnom sudu Srbije, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.
DS: Da li je to politika DSS-a?
Demokratska stranka osudila je kao sramnu izjavu lidera SRS-a Vojislava Šešelja kojom osuđenika za ubistvo premijera Zorana Đinđića Zvezdana Jovanovića proglašava herojem i zalaže se za njegovo oslobađanje i pitala Vojislava Koštunicu da li pakt DSS-SRS podrazumeva to oslobađanje.
“Anticivilizacijske izjave i stavovi Vojislava Šešelja dobro su poznati, ali je zabrinjavajuce da je nakon pakta Šeselj-Koštunica to politika koju će DSS i SRS zajednički sprovoditi ukoliko formiraju vladu na čelu sa Vojislavom Koštunicom”, piše u saopštenju DS-a dostavljenom medijima.
Demokratska stranka je javno pitala premijera i lidera DSS Vojislava Koštunicu “da li pakt Šešelj-Koštunica podrazumeva i puštanje na slobodu ubica premijera i svih osuđenih za organizovani kriminal, kao što je to Tomislav Nikolić već najavio”.
“Pokazalo se da su naša upozorenja o postojanju pakta Šešelj-Koštunica bila tačna i da je Vojislav Koštunica spreman da vrati Srbiju u devedesete i prekine dalje evropske integracije Srbije zarad pukog očuvanja na vlasti”, navedeno je u saopštenju DS-a.
LDP: Šešelj organizator ubistva
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović poručio je “da Vojislav Šešelj odbranom Zvezdana Jovanovića pokušava da izbegne krivičnu i političku odgovornost za ono što je svojom politikom učinio Srbiji i njenim susedima”.
“Šešelj je, kao organizator ubistva Zorana Ðinđića, uporište zločinačke politike koja se ostvaruje kroz koaliciju SRS-DSS. On je sada u Hagu pošteđen svega sa čim će morati da se suoči pre ili kasnije, kada bude dostupan sudovima ove zemlje, a to je odgovornost za politiku mržnje, netrpeljivosti i zločina prema svima koji su se takvim idejama suprotstavljali”, izjavio je Jovanović.
Jovanović je naglasio da je Šešeljeva izjava “još jedna sramota za Haški Tribunal koji je umesto mesta za pravdu postao pozornica nepravde i primitivizma”.
“Najmanje što je sudija morao da uradi je da opomene i kazni Šešelja za takvu izjavu, ali ono što je on propustio da uradi, učinićemo mi u Srbiji kad nam postane dostupan”, rekao je Čedomir Jovanović.
“Pozivam mlade ljude da izađu na izbore, jer je neophodno da se uključe u kreiranje budućnosti zemlje u kojoj će živeti. Moraju dobro da razmisle o svojim potrebama i da u skladu sa tim glasaju za onu stranku i pojedince koji im mogu to omogućiti“ rekla je danas Biljana Srbljanović, kandidatkinja LDP-a za gradonačelnicu Beograda razgovarajući sa mladim Beograđanima i studentima na platou kod Filozofskog fakulteta.
Najviše apstinenata je u populaciji između 18 i 29 godina, duplo više nego u populaciji preko 50 godina i krajnje je vreme da se to promeni, rekla je kandidatkinja LDP-a za gradonačelnicu Beograda. Mladi ljudi su ti koji imaju budućnost pred sobom i apsurdno je da prepuštaju sopstvene sudbine u ruke onih koji se oslanjaju pre svega na uspomene i prošlost.
Biljana Srbljanović je protestvovala protiv odluke mnogih fakulteta koji su u nedelju 11. maja zakazali kolokvijume ili ispite, jer su na taj način mladi ljudi iz unutrašnjosti sprečeni da se vrate u svoje opštine i glasaju. “Ovom odlukom se mladim ljudima na perfidan način ponovo oduzima pravo da učestvuju u političkom životu Srbije” rekla je Srbljanović.
Svaki glas za LDP je glas više za evropski Beograd i evropsku Srbiju i glas manje za vladu u kojoj bi učestvovao DSS, zključila je Biljana Srbljanović.
Ustajem, budim se i ne mogu da verujem. Probudio sam se u 1991. na vlasti su opet ljudi sa shvatanjima iz IX veka. Sinoć je republička izborna komisija saopštila da je SRS osvojio 38% glasova, DSS-NS 8,3% glasova i SPS-PUPS-JS6% dok DS ima 36% osvojenih glasova, a LDP je dostigao 9,7% glasova, a tu je još par poslanika sa nacionalnih lista koji su prešli prirodan cenzus, a ostak listića od 1,2% su nevažeći.
Kasnog popodneva Tijanićev RTS javlja da je dogovorena skupštinksa većina u kojoj je premijer (mandatar) Koštunica dr Vojislav, a da će većinu ministara u vladi imati SRS. Ilić magistar Velja ostaje na svom mestu, a iz vlade izlaze ministri DSa.
Povodom izbornih rezultata u Srbiji čelnici Evropske unije izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti formiranja koalicije nacionalnog bloka u Srbiji. Ali su i istovremeno izrazili nadu da će se naći način da se spreči formiranje takve vlade.
Ta izjava je prokrenula burnu reakciju i samo ubrzala dogovor oko vlade nacionalnog bloka koju čine SRS, DSS-NS i SPS-PUSP-JS.
13. maj 2008.
13.15
Sazvana je konstitutivna sednica u Narodnom palamentu, Republike Srbije. Za predsednika parlamenta umesto Olivera Dulića postaviće se Tomislav Nikolić, ali ovaj put ne na 48h već na mnogo duži period. Pošto je ta koalicija nema većinu u Beogradu, a samim tim ni Vučić ne može da postane gradonačelnik njega stavljaju na mesto potpredsednika vlade.
Na toj sednici se ratifikuje Gasni sporazum sa Rusijom, ali se takođe odbacuje SSP i proglašava se protivustavnim aktom. Potom mandatar izlazi za govornicu da izloži svoj elaborat o vladi koju će voditi u narednom periodu. Izlaganje počinje!
“Poštovana braćo i sestre Narodni poslanici, obraćam vam se ovom prilikom da bih vam izložio program kojim ću voditi moju vladu u narednom periodu. Prioritet vlade koju ću voditi biće da očuva svetu Srpsku zemlju Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. To ćemo učiniti na taj način što ćemo prekinuti sve diplomatkse odnosne sa zemljama koje su priznale tu lažnu državu Kosovo, ali to ne znači da ćemo oterati strane investitore iz naše države. Svako ko je spreman da uloži novac u Srbiju je doborodošao, ali Solana, Ren i ostali koji su nam poturili lažni sporazum moraće da se pomire sa tim da Srbija nikada ni indiretno neće priznati tu lažnu tvorevinu na prostoru svoje teritorije. Ako bude bilo potrebno branićemo je sve dogod budemo mogli da stojimo na nogama. Dogod budemo vodili borbu za Kosovo i Metohiju borićemo se i za vraćanje Crne Gore u sastav Srbije kao i srpske Krajne u granicama Karlovac, Karlobag, Ovulin i Virovitica gde bi glavni grad bio Dubrovnik, a najznačajnija Srpska luka bila bi Split. Takođe ćemo od međunarodne zajdenice zahtevati referendum u Republici Srpskoj jer ako su mogli da dozvole stvaranje Kosova dozvoliće i da svi Srbi žive u jednoj državi …
… Obračunaćemo se sa svim kriminalcima koji su rasprodali bud zašto srpsko blago, koji su uništili naše banke. Razbićemo korumpiranu bandu i korupciju ćemo saseći iz korena. Nećemo dozvoliti da iko ikom traži jednu paru za uslugu koju je dužan da obavi za svog građanina, a kamoli da u slučaju privatizacije i drugih krupnih pitanja dođe do korupcije …
… Srbija će se ekonomski razvijati putem stranih investicija. Pošto će parlamet po predlogu naše vlade na narednoj sednici usvojiti memorandum o garanciji stranih investicija u Srbiji. Tu neće biti više prodaje “ni po babu ni po stričevima” već ćemo sve prodavati onome ko najbolje ponudi cenu, a prednost pri kupovini će imati Rusi koji imaju kapital. Njihov kapital stoji neiskorišćen. Oni su spremni da u ime bratstva sa Srbijom da nas potpomognu ne samo politički u odbrani Kosova već i ekonomski, a tek posle Rusije je dobrodošla i Evropska unija …
… članovi vlade su: predsednik vlade- dr Vojislav Koštunica, potpredsednik vlade- Aleksandar Vučić, ministar za infrastrukturu- Velimir Ilić, ministar finansija- Jorgovanka Tabaković, ministar unutrašnjih poslova- Dragan Jočić (dok se ne oporavi policija će biti u mojoj nadležnosti), ministar bez porfelja zadužen za NIP- Milutin Mrkonjić, ministar spoljnih poslova- Ivica Dačić, ministar obrazovanja- Dragan Todorović, ministarka kulture- Lidija Vukićević, ministar trgovine i usluga- Predrag Bubalo, ministar informisanja- Milorad Mirčić …
… Braćo i sestre narodni poslanici to je sastav vlade koju vam kao mandatar predlažem. To je vlada koja je spremna da čuva i da po svaku cenu brani nacionalne interese Srbije. Bog nam pomogao.”
15.15
Parlament sa većinom od 52.3% izglasava novu vladu republike Srbije.
14. maj 2008.
Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog formiranja vlade nacionalnog bloka, dok je na Beogradskoj berzi došlo do vrtoglavog pada cene akcija. Mnogi od stranih investitora iz zemalja Evropsle unije koje su priznale Kosovoi pored usvajanja memoranduma vlada napuštaju Srbiju.
Auto put, Horgoš- Požega počinje sa izgradnjom iako Dojče (Deutsche)banka nije izdala nikakve garancije za izgradnju tog auto puta.
Na RTSu se pokreće specijalna emisija o izgradnji tog auto puta, a ministar Ilić objašnjava da je to dokaz da su investitori iz EU spremni da ostanu u Srbiji.
…
01. jun 2008.
Uvode se carinu na robu koja se izvozi iz Srbije kao posledice neratifikacije SSPa sa EU.
15. jun 2008.
Vrši se regrutacija. Oni se spremaju da vrate Crnu Goru Srbiji, odlučni su u tome da Karlovac, Karlobag, Ovulin i Virovitica moraju biti u sastavu Srbije, nema ko da ih zaustavi imaju 52.3% i poslanika skupštinske većine. Spremaju regrutaciju za Kosovo, počinje brojanje: “Prvi, drugi, prvi, drgui…” .
17. jun 2008.
Zbog pretenzija Srbije na teritorije međunarodno priznatih republika međunarodna zajednica je izbacuje iz svih svojih tela kao i iz UNa. Srbiju i dalje priznaju: Kina, Rusija, Belorusija, Irak, Libija…
20. jun 2008.
Kosovo priznaju i ostale države Evropske unije koje ga nisu priznale, a nezaposlenost u Srbiji je sve veća pošto se veoma veliki broj fabrika zatvorio. Inflacija je sve veća, a i počinje da se guši slobda govora.
25. jun 2008.
NATO preti bombardovanjem Srbije zbog pojavljivanja srpske vojske na Severu Kosova i par incidenata koje je izazvala ista.
1. jul 2008.
Počinje bombardovanje Srbije, a Boris Tadić podnosi ostavku jer odbja da bude vrhovni komadant, a i svakodnevno mu prete smrću i prozivaju ga državnim neprijateljem kao i Čedomira Jovanovića. Na mesto Tadića kao vd. predsednik dolazi Tomislav Nikolić.
2. jul 2008.
Umesto da budem u beogradskoj “Areni” i da slušam Franz Ferdinad otišao sam kod babe i dede izvan grada da bi se sakrio od bombi.
6. jul 2008.
Radovan Karadžić i Ratko Mladić se vraćaju na mesta generala.
…
10. jul 2008.
Umesto da idem na “EXIT” festival gledam na TVu kako pada “Varadinska duga”.
13. jul 2008.
Umesto da sam uradio par intervjua na “EXITu” i da sam upoznao dosta sjajnih ljudi za četiri večeri “EXITa” , a ustvari i dalje pazim da mi ne padne bomba na glavu i smišljam načine da izbegnem regrutaciju.
…
1. avgust 2008.
Uručuje mi se poziv za regruta.
” Tog sam jutra ustao,
Čudno pismo primio,
Brzo sam to shvatio,
Tajnu sam sačuvao.
Usput sam se pitao
Da li sam sve poneo,
Nisam smeo misliti
Da li ću se vratiti.
Nebo, nebo plavo je,
Ali meni drago je.
Srce moje crveno,
Samo kući voljeno.
Trava ova zelena
Dugo nije košena.
Sobarica vilama
Krevet meni namešta.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
Kada sam tu došao,
Kada sam to shvatio,
Neki su me gnjavili,
Neki su se plašili,
Uglavnom su se pitali
Zašto su nas pozvali.
Počeli su brojati,
Počeli su plakati.
Nebo, nebo plavo je,
Ali meni drago je.
Srce moje crveno,
Samo kući voljeno.
Trava ova zelena,
Dugo nije košena.
Sobarica vilama
Krevet meni namešta.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
Agonija straha peva,
Hladan znoj kao pivo,
Prijatelj je tada mek,
Ti ga tuci, udaraj.
Iza tebe kornjača
Na kamenu se sunčala,
Tuga nebo pokriva
Kao špil od karata.
Nebo, nebo plavo je,
Ali meni drago je.
Srce moje crveno,
Samo kući voljeno.
Trava ova zelena
Dugo nije košena.
Sobarica vilama
Krevet meni namešta.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju. ”
Pevam, dok pokušavam da dođem sebi od toga šta se dešava.
3. avgust 2008.
Umesto da spremam ispit, učim da baratam sa puškom.
7. avgust 2008.
Poslat sam u Niš na obuku.
11. avgust 2008.
Nemiri u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. U strahu sam da me ne pošalju u tu zonu.
16. avgust 2008.
Bombe i dalje padaju, a ja u uniformi.
31. avgust 2008.
Koštunica potpisuje priznanje nezavisnog Kosova i Metohije, a bombardovanje se zaustavlja. Čudim se kako sam ostao živ u tom ludilu.
…
2. septembar 2008.
Opozicija traži nove izbore. Masovni protesti kao i oni pred 5. oktobar 2000. .
Previ se novi “DOS”.
5. septembar 2008.
Počinje generalni štrajk u Srbiji. Tenkovi su na ulicama Beograda, a Legija ponovo postaje pukovnik “Crvenih beretki” koje su ponovo formirane u toku bombardovanja (to mi je promaklo dok sam bio na obuci).
…
1. januar 2009.
Stanje u zemlji neizdrživo.
5. januar 2009.
Ponovni pokušaj rušenja Koštunice i Nikolića, ali tenkovi su opet na ulici.
…
…
…
—————————————————————————————–
Hajde da sprečimo ovakav scenario (možda sam preuveličao). Inspiraciju za njega mi je dala jučerašnja izjava Tomislava Nikolića da i dalje smatra Crnu Goru delom Srbije kao i granice Karlovac, Karlobag, Ovulin i Virovitica. To je rekao u emisiji Utisak nedelje.
Na ovim izborima je veoma važno da pobede koalicija “Za Evropsku Srbiju” i LDP da bismo napravili i taj poslednji korak ka Evropskoj uniji. Na ovim izborima je LDP moj izbor, a ti odluči za koga ćeš da glasaš. Stoga, vratimo se na put dr Zorana Đinđića jer je to put života!
Koštunica dr Vojislav nam je ovim putem saopštio da se napokon posle više godina mrcvarenja i nas i sebe i sopstvene partije odlučio za saradnju sa ubicama i zločincima, a može se slobodno reći i fašistima kao što su Šešelj dr Vojislav, Tomislav Grobar Nikolić, Aleksandar Lajavi Vučić, Ivica (Mirin Čvarčić) Dačić i mnogi drugi zločinci koji su upropastili ovu zemlju.
Stoga, od Demokratske stranke (DS) se u najmanju ruku očekuje da sada glasno i jasno pošalje poruku biračima da je Demokratska stranka Srbije i formalno pravno skrenula sa Evropskog puta Srbije iako to zvanično radi još od formiranja prve vlade dr Zorana Đinđića. Time bi se umanjila šteta koju je DS na čelu sa Borisom Tadićem (predsednik koji nažalost ne predsednikuje) napravila prvo u kohabitaciji sa Koštunicom dr Vojislavom, a potom i koaliciom sa njim, a takođe bi i Mlađan (gitara) Dinkić čovek koji je bio u obe vlade Koštunice dr Vojislava morao da mu zada jak udarac na osnovu izjave koju je dotični rekao i da DSS zauvek svrstaju među ludačke stranke koje su spremne da doteraju Srbiju i Srbe dotle da “jedu korenje” u ime “svetog Kosova i Metohije”. DSS je došao u društvo u kojem je oduvek i pripadao i na šta je Liberalno demokratska partija (LDP) od svog formiranja, a i sam lider te stranke Čedomir Jovanović upozoravao. Upozoravali su i takozvani “nezavisni intelektualci” okupljeni oko “Peščanika”, ali niko nije imao snage ni hrabrosti da ih čuje, a ta spremnost nažalost ne postoji u dovoljnoj meri i danas.
Stoga na u nedelju se bira između dve Srbije. Prva Srbija je Srbija ljubavi, sreće, radosti ali i truda, rada, “zatezanja kajiša” dok se ne stigne do cilja, a druga Srbija je Sebija ratova, mržnje, genocida, širenja rasne, verske i nacionalne mržnje (fašizma). Na onoj prvoj strani nalaze se LDP,DS (i stranke u koaliciji oko DSa) i Pokret “Moja Srbija” (MS) na čijem je čelu Branislav Lečić, a na drugoj strani su Srpska radikalna stranka (Stranka ratobornih Srbenda) (SRS), DSS, Socijalistička partija Srbije (SPS) i Pokret Snaga Srbije (PSS).
Stoga, u nedelju pre nego što uzmete olovku i zaokružite određenu stranku dobro razmislite šta je ona činila u bližoj i daljoj prošlosti i šta možete očekivati od nje. Ja sam doneo doluku. Glasam za LDP, zato što su oni uvek bili spremni da kažu istinu građanima u lice ma koliko ona bila bolna i ne popularna u datom trenutku, ali istina je istina. Takođe nikad nisu imali blizak odnos sa Koštunicom dr Vojislavom i drugim političkim činiocima čije su izjave dovele do toga da dođe do atentata na dr Zorana Đinđića.
Stoga, ŠIRI DALJE! LDP! Pošto je LDP jedini garant da Koštunica dr Vojislav sa svojim partenrom Ilić magistar Veljom neće biti na vlasti. Što više glasova za LDP to manje glasova za prošlu Srbiju koja nam svima oduzima godine života, a mnogima je uzela i glave.
0162/ KUKASTI PIKNIK: Vest jeste istinita: negde kod Niša, blizu sela Kamenica, na mestu zvanom Srećkovo vrelo, u pastoralnom ambijentu lokalnih livada i brežuljaka, policija je 20. aprila, baš na rođendan Adolfa Hitlera, privela 24 osobe koje su kod sebe imali nacističke zastave i ostala prigodna fašistička obeležja.
Kako to obično biva u tolerantnim državama poput Srbije, privedeni su ubrzo pušteni na slobodu sa čak dve krivične prijave: jedan učesnik je malo vređao narodnu miliciju, drugi je malo posedovao pištolj bez dozvole - ali je sve ostalo pravno čisto i neupitno, jer u Srbiji nema Zakona o isticanju fašističkih simbola, pa se ovi veseli nazi-izletnici eventualno mogu kazniti zbog, recimo, javnog okupljanja koje nisu prijavili, ali kako je reč o klasičnom koljačkom vikendu u planinama gde se spontano zapeva koja fina ljotićevska pjesma ili se pričaju vicevi o Aušvicu ili se kukasti krst vijori na ekološki zdravom vetru - sve je pod kontrolom, jer su sve to naši mlađahni patriJoti, malo ih je pogodila nezavisnost lažne države Kosovo pa su krenuli u prirodu da se sete čika Adolfa i njegovog uvek efikasnog Konačnog Rešenja.
Lakoća ovdašnjeg društva da svaku grupu nacista otpiše kao nešto sasvim nebitno uz zakletvu da u Srbiji “nema fašizma”, već se pretvorila u oralnu tradiciju političkog guslanja; kad Stormfront ili Nacionalni stroj ili Srpske dveri ili Obraz - sve klerikalne SS varijacije na fašističke teme - krenu u umetničke happeninge pod parolom “Ubij, zakolji, da Šiptar-Hrvat-Musliman ne postoji”, počinje zahtevna politička akcija da nam se objasni kako je to legitimni otpor protiv zavere međunarodne zajednice da nam se otme Kosovska Duša od ukupno 15 procenta i da valja razumeti revolt onih koji danas pale ambasade, sutra kradu patike a prekosutra u niškim planinama orgijaju nad brčićima Adolfa Hitlera; sve je to naša mila desničarska omladina!
0163/ NOĆ SA ADOLFOM: Već mesecima, slučaj beogradskog hotela “Mr. President” gde od otvaranja postoji tzv. Hitlerov apartman, sa ogromnom slikom Zločinca na zidu - jedna je od glavnih medijskih tema u… Izraelu, ne u Srbiji! Vlasnik hotela, izvesni Dušan Zabunović, tvrdi da se gosti bukvalno tuku oko rezervacije za ovaj apartman koji je mesecima unapred rasprodan i u očiglednom izletničko-niškom raspoloženju objašnjava da ovde ništa nije protivzakonito i da je uljana slika Adolfa Hitlera u apartmanu s njegovim imenom u skladu sa Zakonima Srbije, jer je u ovoj zemlji sve dozvoljeno: možete da iznajmite billboard sa Himlerovim likom i, recimo, ispišite slogan “On zna kako”, možete da razvijete zastavu sa slikom Adolfa Eichmanna uz logo “Kad je teško - Eichmann”, možete da objavljujete sve antisemitske knjige i da vam niko ništa ne može, konačno, kao država, možete sebi da dozvolite da se sa problemom portreta Adolfa Hitlera u beogradskom hotelu ekskluzivno bavi izraelski ambasador koji je čak morao da razgovara sa vlasnikom hotela kao da je u pitanju lokalna stvar koja se tiče samo Izraela.
Odsustvo reakcija iz Vlade Srbije, recimo iz Ministarstva inozemnih poslova, sasvim je razumljivo: ova država nije poslala svoje predstavnike na sve svetske manifestacije glede pobede nad fašizmom, niko iz Srbije nije bio u Aušvicu 2005. godine kad je obeleženo pola veka najstrašnijeg genocida u istoriji čovečanstva.
I što bi Srbija, sad, kad joj uzimaju Kosovo, brinula zbog fucking hotela sa slikom šarmantnog nemačkog lidera koji nikad nije dozvolio da mu se zemlja rasparčava? Neka o tome brinu Izraelci, jer oni sa Hitlerom imaju neke neraščišćene račune: što se Srbije tiče, gospodin Hitler je u svakom hotelu rado viđen gost!
0164/ O PACOVIMA I NE-LJUDIMA: Srpska rasna superiornost efikasno primenjena u Srebrenici razlila se kao politička poruka onog časa kad je “lažna država” Kosovo proglasila nezavisnost i kad je srušena svaka mentalna brana u opisu tzv. Albanaca koji su danas ne samo najniži oblik ljudskog obličja, kriminalno retardirani, nedržavna i plemenska zajednica, mentalno retardirani ali lukavi i podli, kao deo legitimne fašističke teorije o karakteristikama čitavih naroda i posebice narodnosti, naročito kad se suoče sa The Serbs koji u svojim genima poseduju svaku vrstu humanitarnog minerala potrebnog za genijalnost: klasično smo najpametniji, najpravedniji, jedini koji imaju osećaj časti, najhrabriji u svakoj bežaniji, ponosni, dostojanstveni, doduše malo neobrazovani (podatak od juče: gotovo polovina stanovništva ima jedva osnovnu školu), ali osetljivi kao pahuljice, gostoljubivi i kad koljemo i bombardujemo, gadljivi na EU i svet od kojih samo tražimo da nas obožavaju i priznaju da smo uvek i always u pravu.
Iz takvog umilnog diskursa, sasvim je logično da se u TV Novostima, regularnom dodatku Večernjih novosti, prošle nedelje ovako najavi emisija o problemu Indije sa pacovima: “Sa samo dva meseca starosti, ženka pacova može da donese na svet 12 mladunčadi! Ovim tempom razmnožavanja ona može da doprinese da se njihova populacija u Indiji poveća za 15.000 jedinki! Neverovatan priraštaj (koji premašuje čak i onaj kosovskih Albanaca), zajedno s činjenicom da pacovi u Indiji imaju sve manje prirodnih neprijatelja, zaslužan je što poslednjih godina glodari preplavljuju ovu mnogoljudnu zemlju…”.
Ta vrsta umetničke slobode da se u retardiranim TV Novostima Albanci bez ikakvih problema porede s pacovima - odgovor je na pitanje otkud ona bulumenta idiota na niškim brežuljcima; ako vam je slučajno palo na pamet da pitate da li je glede teksta reagovao bar Neko, javni tužilac, neko fucking Novinarsko Udruženje zvalo se ono NUNS ili UNS ili VAGINUNS ili možda državotvorna Politika koja preko satiričnih grudi Ljiljane Smajlović silikonski brine o politički korektnom jeziku Petra Lukovića ili možda ministar kulture i tzv. informisanja Voja Brajović koji je još u šoku otkad je u nekom od kosovskih manastira kršten po “tajnoj pravoslavnoj recepturi”… zajebali ste se.
Nije reagovao niko, jer nema zbog čega da se reaguje: Srbija je zemlja u kojoj su pacovi i Adolf Hitler savršeni primeri naše Superiornosti. Naročito sad, kad hoće da nam otmu Kosovo o čemu na sledeći poetski način govori Uskršnja Poslanica Srpske Pravoslavne Crkve:
“Neka svakom roditelju Kosovo i Metohija bude jedna od prvih reči koje će šapnuti svom novorođenom detetu! Neka svaki ratar prvu brazdu zaore i posveti Kosovu i Metohiji! Neka svaki radnik prvi sat svog radnog vremena posveti i pokloni Kosovu i Metohiji! Neka svaki političar svoju prvu političku misao i napor na međunarodnom planu posveti odbrani Kosova i Metohije! Neka svaki duhovni pastir svoju prvu molitvu Bogu uznese za Kosovo i Metohiju!”
Posvećen ovakvoj hippie poruci, jutros sam prvu ali duboku brazdu zaorao čekićem u liftu, usred betonskog solitera; šapnuo ženskom detetu od 18 godina da na njenim bujnim grudima vidim valovitu Srbiju s brazdom u sisama koju iznad svega želim da detaljno upoznam; pastirski i pravoslavno glasno slušao Linkin Park na koncertu u Las Vegasu i u 18 pesama pronašao duhovnu vertikalu u obliku erekcije; konačno, prvi sat nezaposlenog radnog vremena u rock dokolici spram Ferala posvetio brzom ispijanju piva i osetio se kao Duhovni Pastir onog časa kad sa nekakvim pasošem budem mogao u inozemstvo, daleko od razuzdane srpske gomile na pikniku!
Antonije Pušić poznatiji kao Rambo Amadeus je prvog maja objavio da će podržati Evropsku opciju na predstojećim izborima u Srbiji.
Rambo Amadeus svoj stav obrazlaže na sledeći način: “Poštovana omladino, obavještavam Vas da ću na ovim izborima glasati za neku od stranaka koja podržava evropske integracije. Iako mnogi smatraju da umjetnici treba da budu iznad politike, plašim se da bi u ovom slučaju to podrazumijevalo da nemam ništa protiv nepristojne retorike većine kandidata koji su protiv evropskih integracija.
Za mene evropske integracije nisu važne samo zbog ekonomskog napretka, već zbog prihvatanja civilizacijskih vrijednosti od kojih su pristojnost i odmjerenost na prvom mjestu “.
Podsetimo, Rambo Amadeus je bio jedan od mnogobrojih učesnika na “nultom” EXITu koji je mobilisao omladinu da izađe na izbore protiv Slobodana Miloševića, a takođe je i protesni miting u organizaciji Studentske unije Srbije (SUS) nosio naziv “Šakom o glavu” po jednoj pesmi Ramba Amadeusa. Rambo Amadeus je svirao i na poslednjoj “EXITovoj” žurci u Novom Sadu povodom drugog predsednički izbora na kojima je pobedu odeno Boris Tadić. Njegovi hitovi: Čobane vratise, Kapetan džemo, Inspektor Nagib i mnogi drugi su veoma poznati publici.
Saopštenje je objavljeno na zvaničnoj web prezentaciji Ramba Amadeusa.
Šef izbornog štaba LDP-a Slobodan Maraš kazao je da program ove stranke podrazumeva dve ključne stvari - decentralizaciju po kojoj bi Novi Sad bio podeljen na devet opština i potpunu depolitizaciju javnih preduzeća. On je gostujući na Radiju 021 rekao da će, ako budu učestvovali u radu buduće gradske vlasti, učiniti sve da se direktori javnih preduzeća biraju po sposobnosti, a ne po podobnosti. “Nama je cilj da promenimo Novi Sad i da podržimo svakog ko to zaslužuje”.Maraš kaže da su u razgovoru sa građanima identifikovali tri ključna problema - bezbednost u gradu, saobraćajni haos i neefikasnu gradsku upravu. Prema njegovim rečima, dok se ne okončaju izbori i ne budu poznati rezultati glasanja, LDP neće voditi razgovore sa drugim strankama o bilo kakvim postizbornim koalicijama. (021)
Napokon, pre dva dana u Srbiju je stigla sjajan vest. Potpisan je sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom (EU). To je prvi ugovoreni odnos sa tom zajednicom što je sjajna vest.
Samo do njegovog potpunog sprovođenja moramo sačekati i ratifikaciju koja će se moći obaviti tek po potpunom ispunjavanju obaveza prama Haškom tribunalu. Ma koliko se to nekom dopalo ili ne tako mora biti. Tako mora biti ne zabog investicija i novca koji bi se slio u državu već zbog jedne mnogo značajnije stvari.
ODGOVORNOSTI PREMA ZLOČINU!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Zamislite Nemačku bez Nimberškog procesa posle drugog svetskog rata. Da nije bilo Nimberškog procesa pobeda nad nacizmom i fašizmom posle II Svetskog rata ne bi bila potpuna.Tako ni danas u Srbiji u čije su ime činjeni zločini od strane tadašnje vladajuće strukture moraju da odgovaraju. Obzirom da naši sudovi nisu u stanju da im sude i da bi ih oslobodili pošto sudstvo još nije u potpunosti ojačano mora da im se sudi u Hagu, a i to je usotalom naša obaveza ako želimo da budemo članovi UNa.
Zbog čega to spominjem?
Odmah po završetku ceremonije potpisivanja SSPa počela su oglašavanja političkih stranaka unutar Srbije o istom. Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) i nažalost predsednik vlade Koštunica dr Vojislav sporazum je proglasio veleizdajom, a zločinac i član Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić je u svojoj ludoj glavi tu izdaju povezao sa potpisivanjem sporazuma Cvetković-Maček koji je u to vreme doveo do stvaranja banovine Hrvatske, a sada se u tominoj glavi vrti republika Kosovo koja je priznata SSPom iako je sporazum po tom pitanju u potpunosti neutralan i poziva se na rezoluciju 1244. Takođe je zanimljivo da su obojica spomenutih političara sledbenici politike Milana Nedića koji je služio Nemcima pri okupaciji Jugoslavije u II Svetskom ratu i bio predsednik vlade u okupiranoj Jugoslaviji. O povezanosti ovih stranačkih lidera sa neofašizmom i neonacizmom sam pisao ranije tako da neću sada gubiti vreme na to (koga zanima neka pogleda arhivu).
Zbog toga je važno ispuniti Hašku obavezu. Borisu Tadiću predsedniku Srbije svaka čast na tome što je smogao snage da potpiše SSP iako je njegov dojučerašnji koalicioni partner Koštunica udarao na sva zvona da je sporazum ne važeći. Tadić je verovatno smogao snage za taj korak prvenstveno zbog toga što je Liberalno demokratska partija (LDP), Čedomira Jovanovića sve jača, a zanimljivo je i istraživanje u kojem se pokazuje da su glasači DSa (stranke Borisa Tadića) u 96% podržali SSP dok su birači LDPa100% podžali SSP, dok je ukupna podrška građana 66% što pokazuje dvo trećinsku opredeljenost građana za dalje Evropske integracije Srbije što je sjajno.
Koja je bila uloga LDPa kao opozicione stranke u dobijanju SSPa?
Lider LDPa, Čedomir Jovanović prošle nedelje je bio u poseti Briselu gde je pričao sa svim zvaničnicima istog, ta poseta se desila neposredno posle posete delegacije DSa. Jovanović je tada potvrdio čvrstu podršu potpisivanju SSPa između Srbije i EU, a takođe je bio i u nedavnoj poseti Sloveniji koja trenutno predsedava Evropskom unijom. Te posete su verovatno dale snage i EU i predsedniku Tadiću da potpišu sporazum. LDPova podrška Tadiću je samim tim označila LDP kao stranku koja je veoma čvrst saveznik DSu u budućoj vladi kada su u pitanju integracije Srbije u EU.
Stoga svi oni koji žele brzo uključenje Srbije u EU treba da glasaju za LDP pošto je to jedina stranka na našoj političkoj sceni koja je spremna da ispuni taj zadatak u saradnji sa DSom i prvenstveno građanima. Jak LDP znači slab DSS, a slab DSS znači umanjivanje šanse dolaska fašističkih snaga na vlast u Srbiji i povratak u devedesete. Stoga, 11. 05. pre nego što uzmete olovku u ruke i zaokružite određenu stranku doboro razmislite i donesite odluku.
Ja sam je doneo. GLASAM ZA LDP! Pošto se njihovi principi razlikuju od svih drugih stranaka u Srbiji i pošto su to principi koji brzo uvode Srbiju u EU!
ŠIRI DALJE!
P.S. Svima želim srećan “1. maj” međunarodni praznik rada.
Na jučerašnjoj tribini LDPa u Novom Sadu saopšteno je da ta stranka prelazi 10% po svim dosadašnjim istraživanjima. Na tribini su takođe pozvani simpatizeri i članovi da akcijom “od vrata do vrata” ubeđuju i argumentovano objašnjavaju grašanima zbog čega treba glasati za LDP. Poziv za akciju “od vrata do vrata” uputila je kandidatkinja za gradonačelnicu Beograda, Biljana Srbljanović.
Za LDP glasam zato što:
su dosledni
znaju šta hoće
neprave trule kompromise
nestavljaju jednakost između zločinca i žrtve
zato što su spremni da pogledaju istini u oči i da se suoče sa problemom
zato što su oni jedini koji mogu najbrže da nas uvedu u EU
Gradska organizacija Liberalno demokratske partije Novi Sad organizuje tribinu pod nazivom „ŠIRI DALJE - Novi Sad, kakav zaslužujemo!” koja će se danas održati u Pozorištu mladih, Ignjata Pavlaša 2 u Novom Sadu, sa početkom u 19 časova.
Na tribini govore:
Biljana Srbljanović, kandidatkinja za gradonačelnicu Beograda
Jelena Prvanov, potpredsednica LDP-a
Nenad Prokić, član predsedništva LDP-a
Nebojša Milenković, kandidat za gradonačelnika Novog Sada
Pored podela na nacionalne liste, lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović naveo je i problem borbe za autonomiju Vojvodine, kao i pravo na bolji život njenih građana.Promovisanje programa Liberalno demokratske partije “Vojvodina bez granica”, u sali Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, otvorili su predstavnici nacionalnih manjina pozdravljajući prisutne svako na svom jeziku.Ovom prilikom, Vojvođanima su se predstavili svi kandidati za poslanike i odbornike na listama LDP-a za Vojvodinu.“Izborna kampanja za predstojeće izbore je drugačija, ne zato što su ovi izbori istorijski, nego zato što je više nego ikada jasno da je svako od nas ugrožen politikom koja odbija da se menja i koja ne dopušta Vojvodini, Novom Sadu i Srbiji da se menjaju i postanu izraz naših želja i sposobnosti, a ne odraz naših najcrnjih strahova”, rekao je u svom govoru lider LDP-a Čedomir Jovanović
Ističući približavanje Evropi kao jedini mogući put za Srbiju, Jovanović je rekao: “Ne znam da li Boris Tadić može da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali znam da predsednik Srbije to mora da uradi. Njemu, čak i ako nas ne razume, moramo pružiti podršku za taj posao. Međutim, neka ne očekuje da ćemo mi stati jer je on stao. Mi hoćemo da pobedimo ne samo za sebe, nego za sve oko nas.”
Među prvim govornicima koji su se obratili građanima Novog Sada bili su Milivoj Vrebalov, nosilac liste LDP-a za Vojvodinu i prvi gradonačelnik iz redova LDP-a odnosno gradonačelnik Novog Bečeja, kao i Nebojša Milenković, nosilac liste LDP-a za Novi Sad.
Vrebalov je naglasio proevropsku orijentaciju Vojvodine rekavši da je ona “bila u Evropi, već odavno jeste i biće u Evropi”. Takođe, poručio je da niko nema pravo da Vojvođane naziva secesionistima, jer “Vojvodina čak nije stavljena ni u Ustav”, kao i to da je upravo LDP garant promene Ustava i brzog povratka na put evropskih integracija.
Nebojša Milenković je podsetio na to šta znači radikalsko-narodnjačka koalicija. “Mi to najbolje znamo”, rekao je i dodao da to podrazumeva “partijski plen, prebijanje glumaca, zastave sa kukastim krstom na zgradi Rektorata, nepotizam, afere, korupciju i Igora Mirovića, predsednika Gradskog odbora SRS-a, koji se ponaša kao da je Novi Sad njegov. Mi želimo takav Novi Sad u kome možemo pružiti ruku komšiji i u kome niko ne sme da se oseća kao manjina.”
O tome šta će poslanička grupa LDP-a preduzeti kada posle izbora uđe u Skupštinu Vojvodine govorio je član Predsedništva LDP-a Đorđe Đukić. Rekao je da će LDP insistirati na izmenama Ustava kako bi Vojvodina dobila zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, insistirati na zakonima kojima se smanjuje regionalna nerazvijenost, insistirati na pravilnom i podjednakom razvoju svih opština, kao i na pripremi agrara za ulazak u Evropsku uniju.
Đukić je podsetio na to da se sadašnji sastav Skupštine Vojvodine nije sastao sedam meseci a da samo jedan mesec rada Skupštine košta građane 200.000 evra, što je jednako vrednosti 100 dobrih traktora. Dodao je i to da je Skupština Vojvodine ovlašćeni predlagač i da je trebalo da republičkoj skupštini predloži zakone koji bi poboljšali položaj Vojvodine, međutim, kako je rekao, sadašnji sastav Skupštine uputio je samo tri takva predloga.
Šef izbornog štaba LDP-a Predrag Patić naročito je istakao da je LDP jedini garant da se “loše posledice rešavanja problema na Kosovu neće preliti i na Vojvodinu”.
“Slogan ‘Vojvodina bez granica’ dobro zvuči”, rekla je Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta LDP-a. Međutim, kako je naglasila, Vojvodina bez granica biće moguća samo ako buduća vlast bude odgovorna, transparentna i demokratska. Ta buduća vlast mora govoriti jezikom budućnosti i imati jasan program i viziju, upravo onako kako to čini Liberalno demokratska partija.
Posle govora predstavnika Mladih LDP-a Dragane Vujkov i Nikole Čičovački, lider LDP-a se kasnije u svom govoru osvrnuo na nedavni napad na aktivistkinju ove stranke Jelenu Gregurić. Tom prilikom Jovanović je rekao da je momak koji je napao Jelenu talac ideja koje će mu naneti veću štetu nego što su štetne posledice povreda koje je on njoj naneo.
“Strašno smo podeljeni”, rekao je Jovanović, “a podeljeno društvo nema snage da se menja. Vojvodina je podeljena na nacionalne liste isto kao i Sandžak. Zato je neophodno prevazići podele i afirmisati listu Vojvodine, a ne pojedinačne liste Mađara, Slovaka…”
Pored podela na nacionalne liste, Jovanović je naveo i problem borbe za autonomiju Vojvodine, kao i pravo na bolji život njenih građana. Za to se ne mogu boriti samo stranke, nego je to ideja koju mora da podrži cela Srbija, rekao je lider LDP-a. Takođe, poručio je da se u Vojvodini mora ukazati poštovanje prema ljudima koji su očuvali tu ideju a “koju mi sada branimo više nego oni”, misleći pri tome na Ligu socijaldemokrata Vojvodine i njenog lidera Nenada Čanka.
Na kraju, Jovanović je istakao da je neophodno promeniti i Srbiju i Vojvodinu, kao i da Liberalno demokratska partija za to ima jasan plan i podršku veću nego 2007. godine.
Dramski pisac Biljana Srbljanović spada u sam vrh ne samo srpske već i svjetske intelektualne elite. Njene predstave izvode se u 160 pozorišta širom svijeta za koje je osvojila veliki broj domaćih i evropskih pozorišnih nagrada.
Kandidat je Liberalno demokratske partije za gradonačelnicu Beograda na predstojećim lokalnim izborima. Ugledni američki magazin „News Week” svrstao je u pet najperspektivnijih žena svijeta za dvadest i prvi vijek. Osim što je uspješan pisac, Srbljanovićeva je predavač na beogradskom Fakultetu dramskih umjetnosti i na više evropskih univerziteta. Poslednjih godina živi u Beogradu i Parizu, gde je udata za bivšeg ambasadora Francuske u Beogradu Gabriela Kellera.
Damu sa stavom i “petljom”, kako za nju kažu čak i oni koji ne spadaju u njene obožavaoce zbog slobodnog mišljenja i hrabrosti da ga glasno kaže, veoma često osporavaju dežurni patrioti. Kao i kada piše, ona i kada kritikuje to radi argumentovano, oštro i nedvosmisleno. Ova najizvođenija i najnagrađivanija srpska dramska spisateljica u svijetu govorila je za naš list o ………….
Kakva je slika Srbije koju Vi kao dramaturg danas vidite. Koliko je podijeljena, ostrašćena, destruktivna ili pak kreativna i optimistična?
Srbija je u dubokoj krizi, ali Srbija je i zemlja velikih potencijala, strahovitih kapaciteta, pametnih, poštenih i plemenitih ljudi, koje vode nesposobni, korumpirani i opasni političari. Građani su razočarani političkim elitama, do te mere da veruju da ništa više sami ne mogu da promene, da ni na šta sami ne mogu uticati. Povlače se u apatiju, u apolitičnost, glasaju iz straha, a ne prema savesti, i to su najveće posledice urušavanja jednog društva koje je u kratkom periodu posle pada Miloševića tek počelo da staje na noge. Ipak, Srbija je lepa i pametna zemlja i ja sam sigurna da sa samo malo više energije, pravih reči i direktnog obraćanja građanima, onu revoluciju koja nije uspela može da zameni jedna permanentna evolucija.
Vi afirmišete i branite ideju drugačije Srbije, svoje političke stavove «realizujete» preko Liberalno demokratske partije (LDP). Kako je ova stranka sa Čedomirom Jovanovićem na čelu «zadobila» Vaš glas i kako bi izgledao Beograd ukoliko bi na predstojećim lokalnim izborima Vi bili izabrani za gradonačelnicu?
Čedomir Jovanović je jedini nastavljač politike Zorana Đinđića. On je moj kolega sa fakulteta, koga sam upoznala kao dečka neverovatno velike energije, dok je organizovao studentske proteste, prvo na našoj maloj Akademiji, tamo negde, na kraju Novog Beograda, među samo nekoliko desetina studenata, na nekoj livadi gde ima više policajaca nego demonstranata, pa odatle uspeo da podigne na noge čitav Univerzitet, ceo grad, Srbiju celu i da nikada ne odustane. On ima izuzetan osećaj za političku pravdu, socijalnu i društvenu odgovornost, ima viziju Srbije ima veru u nju i njenu budućnost.
To kako su svi saradnici i prijatelji Zorana Đinđica brutalno sklonjeni najpre iz svoje Demokratske stranke, zatim iz vlade, pa i iz javnog života zemlje, kod mene je probudilo ogorčenje i želju da se solidarišem. Slušala sam Čedomira kako govori i koju politiku zastupa, videla kako mu prilaze ljudi od najvećeg integriteta, kao što je Vesna Pešić, i jednostavno je tako dobio moj glas. Onda sam odlučila da im se približim još više, postala članica Političkog saveta, na neki način gravitirala toj stranci. Kada su ti ljudi došli u situaciju da im Koštuničini huligani provaljuju u stanove, lome prostorije i prete smrću, ja sam odlučila da potpuno stanem uz njih.Ja verujem u ideju LDP-a, verujem tom čoveku i njegovim saradnicima, nisu me slagali, prevarili i dali lažna obećanja i kad sam bila njihov glasač, a sada samo mogu da pomognem da nas bude svakog dana sve više, da pokažem ljudima da nije sramota biti u manjini, da sam ponosna da budem sa takvom manjinom od integriteta. Čedomirov govor na završnoj konvenciji u Beogradu, pred poslednje izbore, kada je rekao da bi kao predsednik kleknuo u Srebrenici kako bi Bosna našoj deci mogla da oprosti, ja sam se osetila, po prvi put, lično potresena jednim političkim govorom koji tačno govori ono što i ja osećam. Tada sam odlučila da sve od sebe što imam dam za jednu ideju, da Srbija ponovo postane ono što je u suštini, ponosna i lepa, uređena i cenjena, zemlja za ugled.
Potrošena je ogromna energija građana u rušenju režima Slobodana Miloševića, na kreativan način i Vi ste učestvovali u toj borbi. Mnogi su očekivali brže i veće promjene, zbog čega su one izostale i koliko je Vojislav Koštunica doprinio da je u Srbiji duh Miloševića i dalje živ?
Koštunica je nasledio aparat, vojnu i civilnu tajnu policiju i sve poluge moći iz Miloševićevog perioda. Kada smo ga 5. oktobra praktično izvikali za prvog demokratskog predsednika zemlje, on je to doživeo kao normalan prelazak vlasti, sukcesiju, a ne raskid, nasleđivanje, a ne svrgnuće Miloševića. Đinđić je ubijen u atentatu u čijem su organizovanju učestvovali ljudi iz Koštuničinog kabineta, ljudi koji i danas kontrolišu srpsku tajnu policiju.
Zahvaljujući tom zločinu, Koštunica se dokopao praktično apsolutne vlasti i nije imao dovoljno jak otpor u Đinđićevoj stranci, u kojoj je, nakon atentata, nastala otimačina za mesta u vrhu. Ta obezglavljenost najveće demokratske partije omogućila je da Koštunica zemlju zatvori u jednu petogodišnju permanentnu krizu, i bilo je potrebno vreme da se ljudi trgnu iz šoka i iz razočaranja i letargije u koju su upali, i počnu da organizovano pružaju otor. Ovo su poslednji dani političke vlasti Miloševićevog naslednika.
Vrlo ste aktivni u kritici društveno-političke stvarnosti, koju je u posljednje vrijeme obilježilo vješto manipulisanje patriotizmom premijera Vojislava Koštunice, naročito kada je u pitanju Kosovo. Kako Vi vidite njegovu «bitku za Kosovo»?
Koštunica manipuliše Kosovom kao što je Milošević manipulisao “srpskim pitanjem” tokom devedesetih. Ta je zemlja nezavisna, ja im želim sreću, brze evropske integracije, gde ćemo se, nadam se, ponovo susresti. Ipak, tamo postoji srpska manjina koja nije nikako u dobrom položaju, koja se, i to s pravom, oseća ugrožena i koja je potpuno neintegrisana u institucije sistema države u kojoj živi.
Naša obaveza je da pomognemo tim ljudima, da se osećaju sigurnim, da imaju mogućnosti da ostanu da žive na svojoj zemlji, da rade, privređuju, da biraju kako i na koji način zele da žive. To je najvažniji ispit i za međunarodnu zajednicu i za novu kosovsku državu i za samu Srbiju, koliko će uopšte biti moguće da se ta kriza ovom nezavisnošću reši, ali tako da svi građani Kosova jednom konačno postanu jednaki.
Na tribini Pešćanika u Pančevu, gde ste kao jedan od rijetkih intelektualaca govorili o gubitku Kosovo, hrabro ste se suprotstavili grupi huligana koja je nasrnula na Vas. Svi su bili zatečeni Vašom reakcijom. Koliko su u Srbiji glumci, sportisti, intelektualci spremnida se angažuju u društvenoj katarzi kao što to radite Vi?
Ovde su svi spremni da se angažuju, osim političkih elita. Građani su pametniji i hrabriji od svoje vlasti koja je toliko inferiorna u odnosu na svoje birače da stalno pokušavaju da nas drže u nekom tutorskom odnosu. Od nas kao skrivaju istinu, ne govore nam u lice činjenice od najvećeg značaja za sudbinu zemlje, ponašaju se prema svojim građanima kao da smo maloletni i nedorasli, kao da su nam oni tu da bi nam stvarnost predstavili tako da manje boli.U tome je i tragedija ove zemlje, na vlasti su ljudi bez vizije, hrabrosti i lične snage da se uzdignu na nivo svojih birača. U Pančevu sam bila spremna i fizički da se branim. Ali i zato što sam stajala pred divnom pančevačkom publikom, pred dvesta običnih, hrabrih i jednako gnevnih ljudi, koji ne daju više na sebe. Ta publika je primer građanske svesti u Srbiji, nečega čega nema u redovima vlasti.
Da staneš hrabro pred uzurpatora, nasilnika, fizički jačeg od sebe i kažes, marš bando nacionalistička! I nema više one “građanske pristojnosti”, da fini ljudi ćute dok banda divlja, započinje ratove, pali ambasade, huška narod jedan na drugi, krade i pljačka. Ja sam sa “pristojnošću” raskrstila i nisam ponosna na to, ali ne dam više na sebe, na svoj glas, na svoj integritet.
Deceniju smo zveckali zvončićima i palili sveće protiv ratova, a da ni jedno sarajevsko dete ubijeno iz snajpera spasili nismo. Mene to peče i boli i nosiću to kao sramotu svoje zemlje i svog naroda čitav svoj život. Taj metod, u koji sam, kao pacifista verovala, nije doneo ništa, osim neki naš lični osecaj da smo “probali sve što smo mogli”. Onda je Đinđić 2000. rekao - dosta! Uzeo čovek i organizovao hrabre i jake, koji su spremni da stanu pred svakog zločinca, pred silu policije, pred kordone, tenkove, suzavac i rizik od smrti i da jednom konačno oteraju bandu s vlasti. Ja se danas osećam baš tako. Ničega se ne bojim i jača sam od svih.
Sarajevski reditelj Emir Kusturica, koji se odrekao svog porijekla i zemlje u kojoj je rođen, ne može da Vam oprosti što Vam se ne sviđa to što on radi. Kakvo je Vaše mišljenje o Kusturici kao čovjeku, reditelju i profiteru?
Svoje mišljenje o Kusturici sam iznosila dok me sud nije kaznio i doveo u situaciju da nemam slobodu govora i mišljenja. Zato nisam u prilici da sasvim otvoreno odgovorim na vaše pitanje. Ipak, samo ću reći da ja ne mogu da zamislim da mi neko pali Beograd, ubija sugrađane, izgladnjuje, drži u opsadi, uništava fizički i moralno, i tako četiri duge zime, a da ja odem, pobegnem, prebegnem na stranu neprijatelja, od njega primam velike novce, privilegije, moć, uticaj, vlast i lično profitiram dok moj Beograd krvari.
Za mene je to pitanje svih pitanja, kako Sarajlija ostavi Sarajevo da umire i sedne među ubice i zločince, pusti da ga plaćaju i svojataju, do toga da se odrekne sebe i svoga porekla, svoje zemlje i sugrađana i postane neko drugi. Kako se s tim stvara, kako se živi, kako se spava, ja ne razumem.
Kada su Vas pitali o rodbinskim vezama sa Radovanom Karadžićem, jednom ste rekli da se preko krvi samo prenose virusi. Da li imate neprijatnosti u Srbiji kada govorite protiv «narodnih heroja» Karadžića i Mladića? Hoće li njih dvojica, po Vašem mišljenju, biti izručeni Haškom tribunalu?
Moj otac je rođak Radovana Karadžića, to nas čini valjda “krvno povezanim”. Ali ja se ipak više osećam “krvlju povezanom” sa zločincima koje skrivamo mi, jer Ratka Mladića skrivaju nelustrirane institucije moje zemlje. Ipak, bez obzira na tu sramotu, da u Srbiji još ima ljudi koji Mladića i Karadžića smatraju herojima a ne zločincima, moram reći da je to mišljenje manjinsko, da je ono upadljivo, jer je sramno, ali nije preovlađujuće i često je posledica potpuno nebuloznog odnosa prema mladima iz najsiromašnijih i najugroženijih slojeva, koji jedva da su se i rodili kad su ova dva bandita palili i ubijali Bosnu, ne znaju zapravo ništa o tome, samo su izolovani, materijalno ugroženi, razočarani i prijemčivi za svaku vrstu manipulacije.
Kad vidite dete od 18 godina koje misli da nije tako strašno što je Stambolić ubijen, jer je “bio komunista”, a da pri tom nemaju pojma ni šta je komunizam, ni šta je ubistvo, ni šta je smrt, meni je to najgora posledica izolacije i to ne samo one za koju smo sami krivi. Kada vidim te ostrašćene mlade huligane, jedva punoletne, kako urlaju po stadionima “nož, žica, Srebrenica” moja sramota je velika, ali je mnogo veća odgovornost mene, kao pripadnika jednog društva koje još ništa nije učinilo da se obrati tim novim generacijama, objasni im šta oni zapravo slave, u školi da ih naučimo, pa da moraju da odgovaraju za ocenu, šta se to dogodilo u Bosni, Hrvatskoj, na Kosovu. Kada “Razglednica iz groba” Emira Šuljagića
postane obavezna lektira za osnovce u Srbiji, neće više biti ijednog deteta koje će glupavo da ponavlja parole zločinaca, a da mu niko nije rekao šta on to i o čemu govori.
U srbijanskoj kulturi Vi ste brend. Vaš blog na sajtu B92 je najčitaniji na prostoru bivše Jugoslavije. Zbog čega pišete blog?
Mrzim reč “brend”, to znači “robna marka”, a ja nisam ni roba ni marka. Ja sam ja - književnica i aktivista, koja pokušava da promeni svet. Blog pišem jer je to najdirektniji i najpošteniji način aktivizma koji sam u ovom trennutku umela da smislim. Vezana sam za kuću B92, izuzetno su mi važni u životu još iz perioda kada smo ih “na lavor” hvatali i slušali, kada su bili malena, konstantno ometana radio stanica i kada su me pozvali i pružili mogućnost da sama pišem i uređujem svoj blog, sama kontaktiram sa svojim čitaocima, bez urednika, rokova, filtera, zadrške, i ja sam to shvatila kao priliku da prodrmam jedan sloj društva.Ja pišem blog jednim sasvim drugačijim stilom od svoje literature, tome pristupam srčano, fajterski, uličnim rečnikom, sama stojim pred komentatorima, svakome se od njih obraćam, to je moja akcija promene Srbije od vrata do vrata, od kompjutera do kompjutera, jednog čoveka dnevno da nateram da razmisli o onome o čemu govorim, i ja sam svoju misiju ispunila. To naravno, često boli, košta puno nerava, vreme odlazi u neverovatnim količinama, ali ja ništa drugo i nemam toj zemlji da dam, osim svoje ljubavi, živaca i vremena. Nemam za šta da se čuvam, nemam šta da štedim, ja jednostavno dajem sve što imam.
Koliko je umjesna umjetnička obrada velikih tragedija poput Srebrenice ili Vukovara? Kako zadovoljiti potrebu da se o velikim tragedijama posredstvom umjetnosti progovori, a izbjeći opasnosti da se one banaliziraju (npr. u BiH postoji poplava loše književnosti o žrtvama zločina i traumatičnim iskustvima)? Tekstovi o takvim temama imaju drugačiju težinu kada ih napiše neko u Beogradu, Zagrebu ili Sarajevu? Koliko Vas privatno takve teme zanimaju?
Jako, jako, jako je teško odgovoriti na ovo pitanje. Umetničke obrade holokausta, najvećih tragedija naše istorije, mnogo su ubojitije, jače i istinitije od svake hronike, dokumenta, novinskog članka i fakta. Ipak, ja se ne osećam ni dovoljno snažnom, ni doraslom, da pišem direktno i konkretno o Srebrenici. Ja to doživljavam stomakom i srcem, a ne mozgom i talentom, i ne znam kako bih tu muku i tugu koju imam umela da pretočim u reči, u jedno autonomno umetničko delo, koje je dobro i istinito. Toj tragediji nisam dorasla, ne bih nikada umela da napišem nešto suvislo. Ja o tome umem samo da ćutim i da spustim glavu od sramote.
Dva Vaša komada su prikazana pred sarajevskom publikom, jedan nedavno u okviru festivala Sarajevska zima. Kakvi su utisci? Kakva je općenito regionalna saradnja u pozorišnom svijetu? Da li ste u posljednje vrijeme imali priliku gledati neku bh. predstavu ili čitati nekoga od bh. autora?
Veoma volim bosansko pozorište, ono je jedno od najvažnijih i najvitalnijih u regionu. Haris Pašović i Dino Mustafić, na primer, su velika imena koja su odavno prešla granice Bosne. Nažalost, nisam do sada još imala priliku da dobijem i zvanični poziv za Mess ili da jednostavno dođem sa nekom svojom predstavom i susretnem se sa sarajevskom publikom, koja je za svakog pozorišnog autora užasno važna. Sarajlije u pozorištu su otvoreni, iskreni, neposredni i nikada nisu blazirani, tačno po tome kako diše publika dok predstava traje možete najbolje osetiti koliko ste dobro napravili nešto. Kod te publike nema kalkulacije, nema laži i prevare, oštra je i beskompromisna, ali i otvoreno i bez snobovske zadrške pokaže svoju naklonost i pozdravi ono što joj se sviđa. Nadam se da ću uskoro imati priliku da dođem i pokažem i sebe, uz svoj rad, publici, ljudima i gradu koji veoma volim i izuzetno cenim.
Posle jučerašnjeg brutalnog napada na predsednicu Mladih LDP Novi Sad i kandidatkinju za odbornicu i poslanicu u Skupštini Vojvodine Jelenu Gregurić, ovoga puta došlo je do verbalnog napada na naše aktiviste.
Danas, nešto pre 13h našem štandu postavljenom ispred “Merkatora” prišli su Branislav Ristivojević i Rade Basta, prvi i drugi na odborničkoj listi DSS, i iscepali naše letke uz komentare: “Šta to radite, izdajnici?” LDP je pre mesec dana pozvala sve političke partije da se uzdržavaju od nasilja, da budu tolerantni i uljudni.
Posle ovih naših apela, poslednje što smo očekivali je prostačko i neuljudno ponašanje Branislava Ristivojevića, kandidata za gradonačelnika Novog Sada i profesora Univerziteta u Novom Sadu. Ovim svojim postupkom Ristivojević je poslao jasnu poruku građanima Novog Sada kako će se ponašati prema neistomišljenicima ukoliko bude izabran za gradonačelnika.
Gradska organizacija Liberalno demokratske partije zahteva od nadležnih organa da nas zaštite u toku naše predizborne kampanje koju smo mi zamislili kao mirnu, demokratsku i tolerantnu. Na našim štandovima stoje aktivisti koji su različitih godina i pola i NE ŽELE da se tuku.
Ako nisu u stanju da nađu počinioce koji nas napadaju neka nam obezbede sigurnost jer svoje štandove uredno prijavljujemo.
Za vreme akcije omladine LDP na Novom Naselju, dok su omladinci delili flajere sa tekstom ŠIRI LJUBAV, ŠIRI OPTIMIZAM, ŠIRI SOLIDARNOST….., nepoznati mladić je napao predsednicu Mladih GO LDP Jelenu Gregurić i više puta je pesnicom udario u potiljak.
Pre nepunih mesec dana, aktivisti LDP Novi Sad su imali sličan napad. Mi smo tom prilikom reagovali i pozvali sve na toleranciju i uzdržavanje od nasilja.
Sramota je što su ovakvi događaji postali deo svakodnevnice i što policija nije rasvetlila nijedan ovakav incident. Zahtevamo od nadležnih organa da što pre pronađe počinioce ovog sramnog čina jer je mladić očigledno ohrabren pasivnošću organa reda dopustio sebi da udari devojku sa verom da neće odgovarati za svoje nedelo.
Da li će Novi Sad postati prepoznatljiv po tome što se u njemu prebijaju glumci, marširaju neonacisti i prebijaju devojke?
Za vreme akcije Mladih LDP-a u novosadskom Novom Naselju, dok su omladinci delili flajere sa tekstom ŠIRI LJUBAV, ŠIRI OPTIMIZAM, ŠIRI SOLIDARNOST…, nepoznati mladić je napao predsednicu Mladih GO LDP Jelenu Gregurić i nekoliko puta je pesnicom udario u potiljak.
Pre nepunih mesec dana, aktivisti LDP-a Novi Sad doživeli su sličan napad. I tada smo reagovali i pozvali sve na toleranciju i uzdržavanje od nasilja.
Sramota je što su ovakvi događaji postali deo svakodnevice i što policija nije rasvetlila nijedan incident.
Zahtevamo od nadležnih organa da što pre pronađu počinioce ovog sramnog čina, jer je nepoznati mladić koji je udario Jelenu Gregurić očigledno ohrabren pasivnošću organa reda i veruje da neće odgovarati za svoje nedelo.
Pitamo se, da li će Novi Sad postati prepoznatljiv po tome što se u njemu prebijaju glumci, marširaju neonacisti i prebijaju devojke?
Najnovijim poskupljenjem pretplate, za ono što se samo zove javnim servisom, UO RTS u kojem sede obe vladajuće većine u Srbiji, nagradio je bahatog direktora Aleksandra Tijanića i njegove dilere sekundi za dobro obavljen posao u vezi sa Akcionim planom Vlade.
Deo tog posla odrađen je u Beogradu 21. februara, a ostatak se očigledno sprovodi u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Liberalno demokratska partija ima razumevanje za sve građane koji su svesni da bi plaćanjem pretplate platili nešto što je partijski servis i obećava im da će posle 11. obezbediti da Srbija zaista dobije javni servis.
Tu neće biti mesta ni za partijskog direktora koji pesniči po sudovima ali ni za UO koji danas, nažalost, čine predstavnici stranaka tehničke vlade, ali i Srpske radikalne stranke.
