Prva moderna evropska integracija bila je jugoslovenska integracija. Ali danas na najvećem delu bivšeg jugoslovenskog prostora pojmovi Evrope i evropskih integracija deluju prazno i nedostižno. Prilike u zemlji i regionu su ponovo poziv na uzbunu. Etnička nepomirljivost, kulturne provalije, stvarne i izmišljene, i koruptivna, kriminogena politika doveli su Makedoniju, Kosovo i Bosnu, možda i Crnu Goru, na rubove dezintegracije. Odnosi Hrvatske i Srbije, najmanje oni zvanični, srozali su se na najniže razine nakon niza godina obostranog truda, uzdržavanja i pozitivnih ulaganja kapitala, znanja i emocija.
Pri tom se nove balkanske krize generišu najviše iz sopstvenih izvora: okrvavljeni makedonski izbori, sudari sarajevskog unitarizma i srpskog secesionizma, svi kosovski tumori, i srpski i albanski. Ili neobičan eksperiment s crnogorskim jezikom, koji se kao činilac identiteta postavlja na osnove jednog od lokalnih narečja, koje bi trebalo da pripada gorštačkoj prošlosti. Kolektivni identiteti ponovo su postali presudno važni. I dok se medijski hrvatski jezik izbavio iz zamki neologizama iracionalih strahova od popudarnosti sa srpskim (TV serije u koprodukciji štaviše otkrivaju neverovatnu i ohrabrujuću uzajamnu prilagodljivost svakodnevnog govora), hrvatsko-srpski politički odnosi, međutim, ne otkrivaju da su u bilo kom smislu elastični, naprotiv.
Dva su osnovna pitanja pritiskala etničke odnose u obe Jugoslavije, i to nastavljaju da čine u onoj trećoj, briselskoj, koja se promalja u procesu evropske integracije Zapadnog Balkana. To su hrvatsko-srpski odnosi i albansko pitanje. Hrvatska i Srbija su logična, između ostalog i geografska osovina regiona u celini. Njihov karakter je zato opšti i odlučujuć. Drugi važan problem vezan je za identitet Albanaca kao jedinog velikog neslovenskog naroda u regionu, koji se izdvaja iz okruženja svojim posebnim kulturnim i istorijskim identitetom.
Teško je ustanoviti da li je tekuće kvarenje hrvatsko-srpskih odnosa u svakoj pojedinosti u vezi s novim opštim pogoršanjem etničkih odnosa na Zapadnom Balkanu. Možda su tekuće trzavice poslednji tektonski poremećaji, koji prethode dugoročnom smirivanju. I u tome će presudnu ulogu igrati lokalni lideri. Ni uticaji sa strane koji doprinose nestabilnosti, oni koji dopiru iz Rusije ili od političkog islama, ne mogu se ostvariti izvan konteksta domaće stvarnosti. U svakom slučaju, obnovljeni nacionalizmi nisu naročito osobeni, u sebi ne nose dovoljno novog, i zato su lakše prepoznatljivi, poput remisije bolesti koja se ne mora ponovo pojaviti u kobnom malignitetu.
Ako je etnička kataklizma nastupila na svršetku jednog istorijskog vremena i na počecima ekonomske i demokratske tranzicije koju su elite nastojale da osujete, odlože ili prilagode sopstvenim, oligarhijskim potrebama, slične pojave, koje su tekuće, nastupaju na svršetku toga procesa koji, na pragu evropske integracije regiona, preti otvaranjem tržišta, ljudskih zajednica i politike, i zatiranjem svih tradicionalnih, tranzicionih i posttraumatskih monopola. A Srbija je ponovo lider u tome nesrećnom orgijanju. Nasilje, pljačka i paljevina zapadnih ambasada bili su deo tzv. akcionog plana za Kosovo, koji je potom obuhvatio zvanične odnose sa svim državama koje su odlučile da priznaju kosovsku nezavisnost, mada je ona ostala veoma ograničena i gotovo uslovna.
Poreklo izolacionističke spoljne politike, koja je u formalnoj nadležnosti Demokratske stranke i ministra Vuka Jeremića, takođe ima svoje duboke korene, upravo u procesima kohabitacije, obmana o demokratskom bloku i koalicije sa snagama koje su usporile tranziciju, tajkunizirale imovinsku strukturu, uprostačile kulturu i javni diskurs, obnovile kosovski mit i dominantu politiku vezale za autoritarnu Rusiju. U tom smislu se zloglasni akcioni plan, utemeljen, između ostalog, na iracionalnom, antiliberalnom ustavu, koji je donela većina tzv. demokratskog bloka i radikala, nije odnosio samo na Kosovo. Obuhvatio je spoljnu politiku u celini. Srozani su diplomatski odnosi, uključujući lične kontakte, sa svim civilizovanim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, ulicama je privremeno ovladala pomahnitala rulja, obnovljeni su navijački ratovi koji su, već, prethodili onima stvarnim.
Srpskom Kalašnjikovu odgovorio je, kako dolikuje, hrvatski Tompson. Ponovo se zavrtela spirala mržnje i zla. Odvratni, naučeni kez ministra spoljnih poslova, koji bi trebalo da bude osmeh, procedio je podsećajući zvaničnu Hrvatsku na Oluju. Koju je Hrvatska platila isporučujući generale Hagu, dok je sebe dovela na rub unutrašnje političke dezintegracije, na akciju kojoj su prethodili Vukovar, Dubrovnik i vojno okupirana, etnički očišćena i delimično spaljena trećina zemlje. Zaboravio je da je komanda da se pokrene velika seoba stigla iz Beograda. I da je Republika Srpska, koja je u prilici koja je trebalo da najavi nastavak procesa pomirenja i integracije Srba u Hrvatskoj, u proteklim danima takođe narušila odnose s Hrvatskom, Oluju mirno posmatrala. Itd.
Sve i da su zvanične srpske izjave tačne, one su dodatno uskomešale strasti, nakon zvanične paljevine hrvatske ambasade u Beogradu, a Tompsonov incident otkrio je nove mlade izgubljene generacije koje za identitetom tragaju, i u Hrvatskoj i u Srbiji, u nacionalnoj mržnji i simbolima totalitarizma i genocida. I srpski lider u Hrvatskoj Milorad Pupovac izjavio je da je „nekome odgovaralo“ da se od skupa Srpskog nacionalnog vijeća (SNV) u Zagrebu „napravi incident“. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin je za Jeremićev ispad primetio kako bi „nediplomatske istupe“ trebalo posmatrati „u okviru nervoze i straha za svoju političku budućnost. Imaju pravo da se bore za svoju medijsku prepoznatljivost, za medijsko prisustvo i svoje mesto na političkom suncu, ali su kolateralne štete koje prouzrokuju često enormne za njih, za institucije, države, pa i za međudržavne odnose“.
Ti odnosi, naročito duž hrvatsko-srpske osovine na kojoj počivaju i bezbednost i evropska budućnost Zapadnog Balkana, verovatno će i ubuduće ostati pod senkom, možda i pretnjom mrzovolje, predrasuda i interesa da se ostatak tranzicionog plena pokupi u samoći i tišini. Aktuelna neodgovorna, pakosna logoreja, koja prvi rezervni položaj pronalazi u bezobraznom lupetanju o letovanju na Adi, umesto u zemljama suseda, dobija samo dodatni podstrek u pregovorima o budućoj vladi u kojoj će, ukoliko se sastavi, politika ratne agresije, zločina i pljačke naći lične zastupnike, ma koja od strana u takvoj nakani odnese prevagu.
Izlaz su samo novi izbori, o čemu odluku mogu doneti samo oni koji su i u Zagrebu primenili akcioni plan za Kosovo. Isto tako, kontinuitet apsurda bi na nekoj tački morao da se prekine. Logika istorijskog vremena, koja nema veze s ljudskim promišljanjem, ne dopušta ponavljanje događaja, niti sebe samog.
Close to the Edge Nikola Samardžić , Peščanik.net, 05.06.08.
Ustajem, budim se i ne mogu da verujem. Probudio sam se u 1991. na vlasti su opet ljudi sa shvatanjima iz IX veka. Sinoć je republička izborna komisija saopštila da je SRS osvojio 38% glasova, DSS-NS 8,3% glasova i SPS-PUPS-JS6% dok DS ima 36% osvojenih glasova, a LDP je dostigao 9,7% glasova, a tu je još par poslanika sa nacionalnih lista koji su prešli prirodan cenzus, a ostak listića od 1,2% su nevažeći.
Kasnog popodneva Tijanićev RTS javlja da je dogovorena skupštinksa većina u kojoj je premijer (mandatar) Koštunica dr Vojislav, a da će većinu ministara u vladi imati SRS. Ilić magistar Velja ostaje na svom mestu, a iz vlade izlaze ministri DSa.
Povodom izbornih rezultata u Srbiji čelnici Evropske unije izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti formiranja koalicije nacionalnog bloka u Srbiji. Ali su i istovremeno izrazili nadu da će se naći način da se spreči formiranje takve vlade.
Ta izjava je prokrenula burnu reakciju i samo ubrzala dogovor oko vlade nacionalnog bloka koju čine SRS, DSS-NS i SPS-PUSP-JS.
13. maj 2008.
13.15
Sazvana je konstitutivna sednica u Narodnom palamentu, Republike Srbije. Za predsednika parlamenta umesto Olivera Dulića postaviće se Tomislav Nikolić, ali ovaj put ne na 48h već na mnogo duži period. Pošto je ta koalicija nema većinu u Beogradu, a samim tim ni Vučić ne može da postane gradonačelnik njega stavljaju na mesto potpredsednika vlade.
Na toj sednici se ratifikuje Gasni sporazum sa Rusijom, ali se takođe odbacuje SSP i proglašava se protivustavnim aktom. Potom mandatar izlazi za govornicu da izloži svoj elaborat o vladi koju će voditi u narednom periodu. Izlaganje počinje!
“Poštovana braćo i sestre Narodni poslanici, obraćam vam se ovom prilikom da bih vam izložio program kojim ću voditi moju vladu u narednom periodu. Prioritet vlade koju ću voditi biće da očuva svetu Srpsku zemlju Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. To ćemo učiniti na taj način što ćemo prekinuti sve diplomatkse odnosne sa zemljama koje su priznale tu lažnu državu Kosovo, ali to ne znači da ćemo oterati strane investitore iz naše države. Svako ko je spreman da uloži novac u Srbiju je doborodošao, ali Solana, Ren i ostali koji su nam poturili lažni sporazum moraće da se pomire sa tim da Srbija nikada ni indiretno neće priznati tu lažnu tvorevinu na prostoru svoje teritorije. Ako bude bilo potrebno branićemo je sve dogod budemo mogli da stojimo na nogama. Dogod budemo vodili borbu za Kosovo i Metohiju borićemo se i za vraćanje Crne Gore u sastav Srbije kao i srpske Krajne u granicama Karlovac, Karlobag, Ovulin i Virovitica gde bi glavni grad bio Dubrovnik, a najznačajnija Srpska luka bila bi Split. Takođe ćemo od međunarodne zajdenice zahtevati referendum u Republici Srpskoj jer ako su mogli da dozvole stvaranje Kosova dozvoliće i da svi Srbi žive u jednoj državi …
… Obračunaćemo se sa svim kriminalcima koji su rasprodali bud zašto srpsko blago, koji su uništili naše banke. Razbićemo korumpiranu bandu i korupciju ćemo saseći iz korena. Nećemo dozvoliti da iko ikom traži jednu paru za uslugu koju je dužan da obavi za svog građanina, a kamoli da u slučaju privatizacije i drugih krupnih pitanja dođe do korupcije …
… Srbija će se ekonomski razvijati putem stranih investicija. Pošto će parlamet po predlogu naše vlade na narednoj sednici usvojiti memorandum o garanciji stranih investicija u Srbiji. Tu neće biti više prodaje “ni po babu ni po stričevima” već ćemo sve prodavati onome ko najbolje ponudi cenu, a prednost pri kupovini će imati Rusi koji imaju kapital. Njihov kapital stoji neiskorišćen. Oni su spremni da u ime bratstva sa Srbijom da nas potpomognu ne samo politički u odbrani Kosova već i ekonomski, a tek posle Rusije je dobrodošla i Evropska unija …
… članovi vlade su: predsednik vlade- dr Vojislav Koštunica, potpredsednik vlade- Aleksandar Vučić, ministar za infrastrukturu- Velimir Ilić, ministar finansija- Jorgovanka Tabaković, ministar unutrašnjih poslova- Dragan Jočić (dok se ne oporavi policija će biti u mojoj nadležnosti), ministar bez porfelja zadužen za NIP- Milutin Mrkonjić, ministar spoljnih poslova- Ivica Dačić, ministar obrazovanja- Dragan Todorović, ministarka kulture- Lidija Vukićević, ministar trgovine i usluga- Predrag Bubalo, ministar informisanja- Milorad Mirčić …
… Braćo i sestre narodni poslanici to je sastav vlade koju vam kao mandatar predlažem. To je vlada koja je spremna da čuva i da po svaku cenu brani nacionalne interese Srbije. Bog nam pomogao.”
15.15
Parlament sa većinom od 52.3% izglasava novu vladu republike Srbije.
14. maj 2008.
Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog formiranja vlade nacionalnog bloka, dok je na Beogradskoj berzi došlo do vrtoglavog pada cene akcija. Mnogi od stranih investitora iz zemalja Evropsle unije koje su priznale Kosovoi pored usvajanja memoranduma vlada napuštaju Srbiju.
Auto put, Horgoš- Požega počinje sa izgradnjom iako Dojče (Deutsche)banka nije izdala nikakve garancije za izgradnju tog auto puta.
Na RTSu se pokreće specijalna emisija o izgradnji tog auto puta, a ministar Ilić objašnjava da je to dokaz da su investitori iz EU spremni da ostanu u Srbiji.
…
01. jun 2008.
Uvode se carinu na robu koja se izvozi iz Srbije kao posledice neratifikacije SSPa sa EU.
15. jun 2008.
Vrši se regrutacija. Oni se spremaju da vrate Crnu Goru Srbiji, odlučni su u tome da Karlovac, Karlobag, Ovulin i Virovitica moraju biti u sastavu Srbije, nema ko da ih zaustavi imaju 52.3% i poslanika skupštinske većine. Spremaju regrutaciju za Kosovo, počinje brojanje: “Prvi, drugi, prvi, drgui…” .
17. jun 2008.
Zbog pretenzija Srbije na teritorije međunarodno priznatih republika međunarodna zajednica je izbacuje iz svih svojih tela kao i iz UNa. Srbiju i dalje priznaju: Kina, Rusija, Belorusija, Irak, Libija…
20. jun 2008.
Kosovo priznaju i ostale države Evropske unije koje ga nisu priznale, a nezaposlenost u Srbiji je sve veća pošto se veoma veliki broj fabrika zatvorio. Inflacija je sve veća, a i počinje da se guši slobda govora.
25. jun 2008.
NATO preti bombardovanjem Srbije zbog pojavljivanja srpske vojske na Severu Kosova i par incidenata koje je izazvala ista.
1. jul 2008.
Počinje bombardovanje Srbije, a Boris Tadić podnosi ostavku jer odbja da bude vrhovni komadant, a i svakodnevno mu prete smrću i prozivaju ga državnim neprijateljem kao i Čedomira Jovanovića. Na mesto Tadića kao vd. predsednik dolazi Tomislav Nikolić.
2. jul 2008.
Umesto da budem u beogradskoj “Areni” i da slušam Franz Ferdinad otišao sam kod babe i dede izvan grada da bi se sakrio od bombi.
6. jul 2008.
Radovan Karadžić i Ratko Mladić se vraćaju na mesta generala.
…
10. jul 2008.
Umesto da idem na “EXIT” festival gledam na TVu kako pada “Varadinska duga”.
13. jul 2008.
Umesto da sam uradio par intervjua na “EXITu” i da sam upoznao dosta sjajnih ljudi za četiri večeri “EXITa” , a ustvari i dalje pazim da mi ne padne bomba na glavu i smišljam načine da izbegnem regrutaciju.
…
1. avgust 2008.
Uručuje mi se poziv za regruta.
” Tog sam jutra ustao,
Čudno pismo primio,
Brzo sam to shvatio,
Tajnu sam sačuvao.
Usput sam se pitao
Da li sam sve poneo,
Nisam smeo misliti
Da li ću se vratiti.
Nebo, nebo plavo je,
Ali meni drago je.
Srce moje crveno,
Samo kući voljeno.
Trava ova zelena
Dugo nije košena.
Sobarica vilama
Krevet meni namešta.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
Kada sam tu došao,
Kada sam to shvatio,
Neki su me gnjavili,
Neki su se plašili,
Uglavnom su se pitali
Zašto su nas pozvali.
Počeli su brojati,
Počeli su plakati.
Nebo, nebo plavo je,
Ali meni drago je.
Srce moje crveno,
Samo kući voljeno.
Trava ova zelena,
Dugo nije košena.
Sobarica vilama
Krevet meni namešta.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
Agonija straha peva,
Hladan znoj kao pivo,
Prijatelj je tada mek,
Ti ga tuci, udaraj.
Iza tebe kornjača
Na kamenu se sunčala,
Tuga nebo pokriva
Kao špil od karata.
Nebo, nebo plavo je,
Ali meni drago je.
Srce moje crveno,
Samo kući voljeno.
Trava ova zelena
Dugo nije košena.
Sobarica vilama
Krevet meni namešta.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju.
I svi, svi, svi gledaju,
I svi, svi, svi pitaju. ”
Pevam, dok pokušavam da dođem sebi od toga šta se dešava.
3. avgust 2008.
Umesto da spremam ispit, učim da baratam sa puškom.
7. avgust 2008.
Poslat sam u Niš na obuku.
11. avgust 2008.
Nemiri u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. U strahu sam da me ne pošalju u tu zonu.
16. avgust 2008.
Bombe i dalje padaju, a ja u uniformi.
31. avgust 2008.
Koštunica potpisuje priznanje nezavisnog Kosova i Metohije, a bombardovanje se zaustavlja. Čudim se kako sam ostao živ u tom ludilu.
…
2. septembar 2008.
Opozicija traži nove izbore. Masovni protesti kao i oni pred 5. oktobar 2000. .
Previ se novi “DOS”.
5. septembar 2008.
Počinje generalni štrajk u Srbiji. Tenkovi su na ulicama Beograda, a Legija ponovo postaje pukovnik “Crvenih beretki” koje su ponovo formirane u toku bombardovanja (to mi je promaklo dok sam bio na obuci).
…
1. januar 2009.
Stanje u zemlji neizdrživo.
5. januar 2009.
Ponovni pokušaj rušenja Koštunice i Nikolića, ali tenkovi su opet na ulici.
…
…
…
—————————————————————————————–
Hajde da sprečimo ovakav scenario (možda sam preuveličao). Inspiraciju za njega mi je dala jučerašnja izjava Tomislava Nikolića da i dalje smatra Crnu Goru delom Srbije kao i granice Karlovac, Karlobag, Ovulin i Virovitica. To je rekao u emisiji Utisak nedelje.
Na ovim izborima je veoma važno da pobede koalicija “Za Evropsku Srbiju” i LDP da bismo napravili i taj poslednji korak ka Evropskoj uniji. Na ovim izborima je LDP moj izbor, a ti odluči za koga ćeš da glasaš. Stoga, vratimo se na put dr Zorana Đinđića jer je to put života!
Beograd — U Beogradu su se pojavili plakati na kojima je preko fotografije na kojoj su Boris Tadić i Božidar Đelić ispisano “državni neprijatelji”. Tužilaštvo prikuplja dokaze.
Na plakatima na kojima se predsednik države i potredsednik Vlade nazivaju državnim neprijateljima, stoji potpis organizacije Familija srbskih navijača. Fotografija Borisa Tadića i Božidara Đelića snimljena je u Luksemburgu, pri potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i prudrživanju sa Evropskom unijom.
Pored ovih plakata, stoji i slika Puniše Račića, srpskog poslanika u parlamentu Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, koji je ubio hrvatske poslanike Pavla Radića, Đuru Basaričeka i Stjepana Radića.
Organizacija Familija srbskih navijača, inače, učestvovala je i u oblepljivanju Bulevara Zorana Đinđića natpisima Bulevar Ratka Mladića.
Zorić: Krivično delo ugrožavanja sigurnosti
Tužilaštvo je zatražilo od policije da otkrije ko su autori plakata na kojima su predsednik Srbije Boris Tadić i viceprimjer Božidar Đelić označeni kao “državni neprijatelji”, izjavio je portparol republičkog javnog tužilaštva Toma Zorić.
“Tužilaštvo je već preduzelo odgovarajuće zakonske mere kako bi se otkrili počinioci krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti predsednika Srbije Borisa Tadića i potpredsednika Vlade Božidara Đelića”, izjavio je Zorić.
On je rekao da je “izdat nalog za prikupljanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu unutrašnjih poslova, a sve u cilju prikupljanja dokaza i otkrivanja učinilaca ovog krivičnog dela”.
Zorić je rekao i da će Tužilaštvo i ubuduće o ovome “blagovremeno obaveštavati javnost zbog velikog interesovanja”.
Napokon, pre dva dana u Srbiju je stigla sjajan vest. Potpisan je sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom (EU). To je prvi ugovoreni odnos sa tom zajednicom što je sjajna vest.
Samo do njegovog potpunog sprovođenja moramo sačekati i ratifikaciju koja će se moći obaviti tek po potpunom ispunjavanju obaveza prama Haškom tribunalu. Ma koliko se to nekom dopalo ili ne tako mora biti. Tako mora biti ne zabog investicija i novca koji bi se slio u državu već zbog jedne mnogo značajnije stvari.
ODGOVORNOSTI PREMA ZLOČINU!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Zamislite Nemačku bez Nimberškog procesa posle drugog svetskog rata. Da nije bilo Nimberškog procesa pobeda nad nacizmom i fašizmom posle II Svetskog rata ne bi bila potpuna.Tako ni danas u Srbiji u čije su ime činjeni zločini od strane tadašnje vladajuće strukture moraju da odgovaraju. Obzirom da naši sudovi nisu u stanju da im sude i da bi ih oslobodili pošto sudstvo još nije u potpunosti ojačano mora da im se sudi u Hagu, a i to je usotalom naša obaveza ako želimo da budemo članovi UNa.
Zbog čega to spominjem?
Odmah po završetku ceremonije potpisivanja SSPa počela su oglašavanja političkih stranaka unutar Srbije o istom. Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) i nažalost predsednik vlade Koštunica dr Vojislav sporazum je proglasio veleizdajom, a zločinac i član Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić je u svojoj ludoj glavi tu izdaju povezao sa potpisivanjem sporazuma Cvetković-Maček koji je u to vreme doveo do stvaranja banovine Hrvatske, a sada se u tominoj glavi vrti republika Kosovo koja je priznata SSPom iako je sporazum po tom pitanju u potpunosti neutralan i poziva se na rezoluciju 1244. Takođe je zanimljivo da su obojica spomenutih političara sledbenici politike Milana Nedića koji je služio Nemcima pri okupaciji Jugoslavije u II Svetskom ratu i bio predsednik vlade u okupiranoj Jugoslaviji. O povezanosti ovih stranačkih lidera sa neofašizmom i neonacizmom sam pisao ranije tako da neću sada gubiti vreme na to (koga zanima neka pogleda arhivu).
Zbog toga je važno ispuniti Hašku obavezu. Borisu Tadiću predsedniku Srbije svaka čast na tome što je smogao snage da potpiše SSP iako je njegov dojučerašnji koalicioni partner Koštunica udarao na sva zvona da je sporazum ne važeći. Tadić je verovatno smogao snage za taj korak prvenstveno zbog toga što je Liberalno demokratska partija (LDP), Čedomira Jovanovića sve jača, a zanimljivo je i istraživanje u kojem se pokazuje da su glasači DSa (stranke Borisa Tadića) u 96% podržali SSP dok su birači LDPa100% podžali SSP, dok je ukupna podrška građana 66% što pokazuje dvo trećinsku opredeljenost građana za dalje Evropske integracije Srbije što je sjajno.
Koja je bila uloga LDPa kao opozicione stranke u dobijanju SSPa?
Lider LDPa, Čedomir Jovanović prošle nedelje je bio u poseti Briselu gde je pričao sa svim zvaničnicima istog, ta poseta se desila neposredno posle posete delegacije DSa. Jovanović je tada potvrdio čvrstu podršu potpisivanju SSPa između Srbije i EU, a takođe je bio i u nedavnoj poseti Sloveniji koja trenutno predsedava Evropskom unijom. Te posete su verovatno dale snage i EU i predsedniku Tadiću da potpišu sporazum. LDPova podrška Tadiću je samim tim označila LDP kao stranku koja je veoma čvrst saveznik DSu u budućoj vladi kada su u pitanju integracije Srbije u EU.
Stoga svi oni koji žele brzo uključenje Srbije u EU treba da glasaju za LDP pošto je to jedina stranka na našoj političkoj sceni koja je spremna da ispuni taj zadatak u saradnji sa DSom i prvenstveno građanima. Jak LDP znači slab DSS, a slab DSS znači umanjivanje šanse dolaska fašističkih snaga na vlast u Srbiji i povratak u devedesete. Stoga, 11. 05. pre nego što uzmete olovku u ruke i zaokružite određenu stranku doboro razmislite i donesite odluku.
Ja sam je doneo. GLASAM ZA LDP! Pošto se njihovi principi razlikuju od svih drugih stranaka u Srbiji i pošto su to principi koji brzo uvode Srbiju u EU!
ŠIRI DALJE!
P.S. Svima želim srećan “1. maj” međunarodni praznik rada.
Šta je uzrok naše sklonosti da silne poraze pretvaramo u strahovite “pobede“, a da zločince pretvaramo u “heroje“? Naranvo u tome prednjači “Boj na Kosovu“, koji da budem do kraja precizan u istoriji se vodi kao nerešena bitka jer su vođe iz obe bitke poginule, a bilo je i ogrmonih gubitaka na obe strane. Naravno, pošto je tadašnje Osmanlijsko carstvo bio nadmoćnije od tadašnje Srbije u narednom naletu oni su bez ikakvog otpora pokorili Srbiju. Zbog čega to spominjem? Spominjem zbog toga što je se osvajanju tako moćnog neprijatelja u narodu morao “roditi” heroj koji bi zavrteo Turcima uši. Taj heroj postao je “kraljević Marko”.
Srpski epski heroj, Kraljević Marko bio je junak iz ciklusa narodnih pesma koji nosi njegovo ime. Što nam samo govori o tome da je narod u Srbiji bio pod ogromnim mukama kada se morao uhvatiti za slamku kao što je Marko Mrnjavčevića (Kraljevića Marko). Koji je postap Turskoi vazala po pogibiji njegovog oca Vukašina Mrnjavčevića u Maričkoj bitci koja je prethodila Kosovskom boju. Naranvo, epske pesme su bile spevane u toku 500 godina Turske vladavine nad Srbijom.
Takvo stanje je trajalo sve do 1804. godine dok se narod nije podigao pod vodstvom Karađorđa kojeg je pred drugi Srpski ustana 1814. ubio njegov kum vojvoda Vujica Vulićević (organizator), a izvršio Vujicin pandur Nikola Novaković, a ubistvo organizovao drugi kum koji je postao vođa Drugog Srpskog ustanka, Miloš Obrenović. Tu je propuštena šansa da se napravi 1. pozitivan heroj po oslobađanju od Turaka, naredna šansa bio je atentat nad knezom Mihajlom Obrenovićem čovekom koji je pokušao da modernizuje Srbiju te je stoga bio ubije. Podsetimo samo da je on izgradio Narodnopozorište preko puta kojeg danas stoji njegov spomenik, a da ulica u centru Beograda nosi njegovo ime, a atentat nikad do kraja nije bio rasvetljen. Takođe je zanimljivo i to da on nije bio okrenut prema Rusiji već prema Zapadnim silama. Zatim dolazi krvavi maj sa smrću AleksadraObrenovića i Drage Mašin i pokušajem ubistva cele tadašnje vlade u toj majskoj noći, da bi nepunih par godina potom došao novi heroj Srpskog naroda. Tehnički organizator tog prevrata je Dragutin Dimitrijević poznatiji kao Apis.
Taj heroj postao je Gavrilo Princip vođa “Mlade Bosne” koji je sarađivao sa Apisom koji je bio organizator Majskog prevrata. Naima Princip je postao heroj jer je ubio prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Danas mnoge ulice u Srbiji nose njegovo ime, a u knjigama iz istorije on je oličen kao heroj. Moglo bi se reći da je Gavrilo Princip prva gradacija kraljevića Marka, jer je on u svoj svojoj nemoći radi ostvarenja svog cilja “svih Srbi u jednoj državi” izvršio atentat nad Franc Ferdinandom. Taj atentat dolazi u trenutku Aneksione krize i daje odličan povod Austro-Ugarskoj da napadne Srbiju i da tim potezom otpočne Prvi Svetski rat.
Tu dolaze sjajne bitke i pobede i iz Prvog Svetskog rata dobili smo prave heroje poput vojvode Živojina Mišića, Radomira Putnika i mnogih drugih. Pri tom mislim na sve bitke od Cerske bitke, preko Albanske Golgote na koju gledam kao na posledicu atentata nad Feridinadom (ali o tome drugi put) do Solunskog fronta. Prvi kralj (u modernoj Srbiji) i heroj u tom smislu bio je Petar I Karađorđević poznatiji kao čiča Pera čija uloga u majskom prevratu nije sasvim svetla i o tome bi se dalo debatovati, ali u Prvom Svetskom ratu se pokazao kao pravi vođa.
Za vreme međuratnog perioda došlo je do formiranja kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Jugoslavije čiji je prvi kralj bio Aleksandar I Karađorđević koji je ubije u Marseju. Međuratni period je bio propraćen gušenjem komunizma od strane monarhističke vlasti, da bi šestog aprila 1941. neobjavljivanjem rata od strane Nemačke došlo do napad Nemačke na Beograd koji je bio tada glavni grad prve Jugoslavije zbog opravdanog izlaska naroda na ulice uz poznate uzvike. Prva Jugoslavija je pokorena, a mladi kralj Petar II Karađorđević je pobegao u Englesku. U toku drugog svetskog rata narod se deli na Četnike i Partizane, odnsono na patriote i izdajnije (zvuči li vam poznato???). Tu je ostalo dosta stvari nerazjašnjeno tako da neću više o drugom svetskom ratu mada je iz njega izašao najveći heroj koji je vlado drugom, trećom i četvrtom Jugoslavijom. Naravno mislim na Josipa Broza Tita o kojem takođe postoji veoma mali broj istorijski konkretnih podataka pre njegovog dolaska na vlast 1948. pa do 1980. godine.
U toku Titove vladavine može se reći da je država imala miran period sa manje ili više trzavica, ali krajem ‘80.-tih dolazi do bujanja nacionalizma između naroda od kojih je bila sastavljena Jugoslavija.
Došlo je do rata u Hrvatskoj tamo je komandovao general Ratko Mladić, bilo je žrtava i zločina na obe strane, ali zanimljivo je da se Hrvatski general Ante Gotovina našao u Hagu, ali Mladić je i dalje na slobodi. Isti je slučaj i sa Radovanom Karadžićem koji je bio i komadant i političar. On i Mladić smatraju se odgovornima za zločine Bosni i Hercegovini dok se mladić smatra odgovornim i za zločine u Hrvatskoj, ali ni do dan danas se nisu našli pred Haškim tribunalom da objasne svoju ulogu u toku tih ratova koji su se odigravali devedesetih. Njihov najveći zločin je zasigurno Srebrenica, a tu su i granatiranje Dubrovnika, Vukovar i Vinkovci… Tadašnji državni vrh te ratove proglasio pobedničkim. U tim ratovima, kao i u ratu na Kosovu u kojem je glavni general bio Nebojša Pavković činjeni su mnogobrojni zločini, a zločinci su bili proglašeni herojima, a izgubljeni ratovi pobedama.i
Stoga se može reći da je prglašavanje njih dvojice Srpskim “herojima”, a ratove “dobijenima” naredna gradacija izgubljenih ratova i lažnih heroija. Navedeni ratovi kao gradacija Kosovskog boja, a gradacija kraljevića Marka posle Apisa i Principa dolazi i do Karadžića i Mladića pod vodstvom Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića.
Nažslost, tu nije kraj lažnim herojima i izgubljenim ratovima. Naredni lažni “heroj” gradaciom kraljevića Marka jeste Milorad Ulemek Legija, organizator atentata na premijera Srbije, dr Zorana Đinđića, on 12. marta 2003. godine odigrao ulogu koju je Apis odigrao u maju 1903. godine. Danas se on putem tabloida oglašava u javnosti, šalje poruke o spremnosti da brani “svetu Srpsku zemlju”, piše knjige u dokolici, a te knjige imaju veoma veliki tiraž, a i dobar deo birača SRSa deli njegove stavove i smatra ga herojem ( nisam rekoa svi birači ). On je takođe bio učesnik u ratovima devedesetih, organizator više atentata nad Vukom Draškovićem, ubistva Ivana Stambolića ( kuma Slobodana Miloševića) i mnogih drugih zločina.
Postavlja se pitanja.Kada ćemo mi izvući pouke iz isotrije i kada ćemo odbaciti negativno nasleđe unutar naše tradicije koje nam je ostalo kao odbrambeni sistem od Osmanlija koji je u tih petsto godina bio koristan u održanju Srpskog naroda? Kada ćemo se osloboditi teorija zavera i sličnih stvari koje gube svoj smisao u 21. veku i koje su takođe bile korisne u toku 500 godina pod Turcina? Da li ćemo opstati ako neizbacimo te loše stvari iz našeg nasleđa i neusvojimo nove vrednosti jer se u današnjoj Evropi mire Katolici i Protestanti koji su ratovali vekovima?
Pobednica večerašnje “Beovizije” je Jelena Tomašević u stilu Kosovke devojke. OK, nije se ni očekivalo da će da pobedi neko drugi, ali da su preterali sa dodavanjem patriotizma u krvi preterali su. Naima, koncezusom su publika i “stručni” žiri dodelili Jeleni Tomašević svako po 12 bodova. Tako da nije bilo šanse da dotična dama izgubi, a i kako bi izgubila kada je u pesmi minimu tri puta spomenula “Viodvdan” koji je pri prevodu teksta na engleski postao „St. Vitus Day“, a u ovoj teškoj situaciji kada nam se uzima “srce Srbije” kako neki kažu. Jedino je i dalje nije jasno, gde nam je otišla pamet Srbije (pri tom nemislim bukvalno na one koji su od ludnice otišli na “truli zapad“)?
Naravno toj trens pobedi je prethodio uvodni trans u kojem je neku od nagrada dobio Bora Đorđević sa svojom “Ribljom čorbom” u koju želi sve da nas uvali da na nas skuva. Čovek je izašao sa DSSovskim bedžom na binu “Kosovo je Srbija”, sa majicom “Hard Rock cafe Kosovo” kao i sa četiri brojanice. Podrazumeva se da je u ovom teškom trenutku zapevao “Pogledaj dom svoj anđele”.
Predlažem Jeleni Tomašević da obavezno u svoju kreaciju uvrsti DSS bedž “Kosovo je Srbija” odnosno na engleskom “Kosovo is Serbia” da shvate “zlobnici sa Zapada” što na “oteše 15% teritorije” jer ipak je”Eurosong” u Beogradu je glavni grad Srbije, a “Kosovo je Srce Srbije”.
Najsmešnije mi je bilo kada su “Neverne bebe” proglasili za Pop grupu godine mada ih slušam već godinama i uveren sam da su Rock, a zadnji put u to sam se uverio 8. marta u “Tremi”.
Članovi žirija iz senke verovatno su bili Koštica i Šamardžić.
16:18 -Direktor i glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić rekao je da se Republička radiodifuzna agencija na prošlom sastanku "bavila izveštavanjem B92" i da je predloženo da se ta televizija drastično kazni i da joj se oduzme nacionalna frekvencija. "Teško da se može govoriti o slobodnom novinarstvu kada čitava jedna redakcija sa tri medija radi pod zaštitom policije", kazao je Matić.
On je ocenio da iza napada na novinare stoje "delovi države" koji organizuju ili podržavaju one koji nastoje da izvrše najdrastičnije oblike nasilja nad novinarima i medijima. (Beta)
Poziv na uništavanje svih sloboumnih građana je stigao brže nego što sam očekivao. Još se ni moj jučerašnji tekst nije slegao kako treba,a tokom dana ministar iz mog jučerašnjeg teksta je naveo da: “LDP optužuje sve ono što miriše na Srbiju, i to je sramota što ta politička opcija i postoji. To je jedna izdajnička grupica koja bi za šaku čvaraka prodala ovu državu. Ja ne znam kakvi su njihovi koreni i poreklo u ovoj Srbiji i zato je i ne cene. Slušajte, bezbedni su, ali ono što oni rade protiv Srbije ne možemo mi sada da ih branimo, ako neko ide i vodi akciju - Kosovo nikad nije bilo naše - i sad da ga ja branim od građana da ga neko ne prebije, od ljudi koji su došli sa Kosova”.
Red na nas slobodoumne građane je stigao brže nego što sam očekivao, ali i pored toga još nije kasno da se opametimo i da jednom glasno zaurlamo. Kao što sam naveo u mom jučerašnjem tekstu “Svesno odsustvo mere“.
Za sve one kojima je promakla izjava našeg ministra evo prilike da je čuju:
http://www.youtube.com/watch?v=0LI7lumvOpw
Dogod budemo dozvoljavali da nas takvi ljudi predstavljaju i dogod se jednom ne pobunimo i budemo izigravali tihu većinu i ponašali se “kao posmatrači u utakmici u kojoj sami učestvujemo” na šta nas je upozoravao dr Zoran Đinđić lupaće nas po ušima, deliti kao ovce i spremati za klanje što kaže Biljana Srbljanović. To ne smemo dozvoliti zbog nas i naše budućnosti. Moramo poraditi na tome da se ova šizofrena situacija zaustavi inače smo svi gotovi, poslaće nas u rat za Kosovo što bi se već desilo da je Tomislav Nikolić dobio izbore. Završiće svoj državni udar koji su započeli 12. marta 2003. (još dve nedelje pa će biti pet godina od atenata na dr Zorana Đinđića), ako su ubili njega zbog toga što je želeo da nam pomogne ne dozvolite da pobiju ili da proteraju sve nas koji sledimo njegovu ideju mira, suživota i ekonosmki jake Srbije u Evropskoj uniji, ali za taj cilj je potrebno podneti žrtve, a kako je sam Zoran govorio: “Nijedna žrtva nije prevelika radi ostvarenja tog cilja”, a nažalost i sam je postao žrtva sopstvenog cilja. I za kraj najvažnije, Zoran je upozoravao: “Da smo, svako u svom okruženju, ispravljali ono što je pogrešno i pogresne ljude zaustavljali na njihovom putu, da smo ih sprečavali da čine loše stvari, ne bi se te loše stvari dešavale” stoga učimo iz istorijskih grešaka jer “Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami”!
Linux Centar je uz pomoć Fonda za otvoreno društvo organizovao seriju seminara o bloggingu za pripadnike nevladinih organizacija, samostalne aktiviste, studente novinarstva, umetnike kao i nezavisne novinare sa ciljem da se omogući da se sfera javnih komunikacija obogati sadržajima, koji inače nebi bili dostupni javnosti. Posetite www.moj-blog.org.
