“Još je Platon zapisao u četvrtoj knjizi “Republike” kako je jako opasno menjati muziku i tonove jer to nikada nije bez konsekvenci po politiku i moral jeden zajednice.”- Nenad Prokić (dramaturg)
Moje shvatanje je da muzika mora da šalje poruku onom ko je sluša. Ma koja god to bila (vokalna, instrumentalna i vokalno-instrumentalna).
Najrasprostranjenija, a samim ti i najuticajnija je vokalno-instrumentalna muzika. Nju većina populacije najviše sluša.
Da li više obraćate pažnju na muziku ili na tekst?? Meni je tekst primarna stvar u muzici i ako ne šalje adekvatnu poruku veoma retko ću slušati tu pesmu. Taj stav sam verovatno izgradio time što sam pri mom početu interesovanja za muziku najviše slušao Novi talas (val). Tu su poruke bunta koji izražavau Šarlo akrobata, Haustor, Azra, VIS Idoli, Električni orgazam…
Potom sam otkio poruke Atomskog skloništa kao pacifističkog benda koji peva u strahu od mogućnosti III Svetskog rata pri zategnutoj situaciji Hladnog rata: “Nećemo valjda biti mi ta nesretna generacija; Na kojoj će se izvršiti velika poslednja racija”. Ali takođe su pevali i o vaginalnoj manipulaciji, žutom kišobranu i o najvažnjijoj stvari da “za ljubav treba imat dušu”. Naranvo na njihov stil je uticao tada u svetu veoma razvijen Hipi pokret.
Takođe neki od stranih bendova šalju sjajne poruke. Navešću samo neke sa prednošću onima koji su nastupali ili će nastupati na “EXITu”: The White Stripes- Seven Nation army, Sex Pistols-Anarchy in UK, Manu Chao- Politik Kills, Dawid Bowie i Micke Jagge- Dancing In the Street na Live Aidu koji je sam za sebe veoma jaka poruka najvoše zahvaljujući Bobu Geldofu, a pesma je urađena za tu poruku kao što je tada kod nasu rađena pesma Za milion godina, a tadašnja Jugoslavija aktivno učestvovala u tome. Prošle godine je bio i Live Earth (7.7.’07.)…
Takođe, jedna rečenica ako je dobro uklopljena šalje veoma jaku poruku!
Pored toga postoje uvek i oni koji šalju poruke verske, rasne i nacionalne mržnje u svojim tekstovima ali o njima ću drugi put.
Kako vi gledate na muziku u opšte? Kako shvatete vokalno-instrumentalnu muziku?
Priča o bendu Irish Stew počinje krajem 2002. godine. Boki i Neša tada su bili poznanici koje je vezivala ljubav prema irskoj muzici. Posle nekoliko neuspelih pokušaja, Neša ipak uspeva da nagovori Bokija da osnuju bend i prva proba desila se u januaru 2003. godine. U početku je to bilo “sviruckanje“ za svoju dušu, ali tokom narednih nekoliko meseci Bokiju i Neši se priključilo još članova i cela stvar polako postaje sve ozbiljnija. Bend dobija ime u junu 2003. neposredno pred prvi javni nastup 26.06.2003. u emisiji “Celtic Night” na talasima radio Obrenovca. Ubrzo zatim Irish Stew počinje aktivno da svira širom Srbije, gde iz koncerta u koncert stiče sve veći broj fanova, a o tome dovoljno govori činjenica da je bend u tom periodu “pokupio” nagrade publike na svim festivalima demo bendova na kojima je učestvovao . Iako je pri osnivanju imao za cilj da svira obrade irskih tradicionalnih pesama, bend je vremenom muzički sazrevao, akcenat je stavljen na autorske pesme i muzika koju Irish Stew sada svira može se opisati kao mešavina punk-rock zvuka i raznih drugih muzičkih pravaca, insiprisana irskim muzičkim motivima. Kao plod autorskog rada, logično, usledilo je i snimanje albuma prvenca pod nazivom “So Many Words…” koji bend objavljuje za izdavačku kuću “One Records” u oktobru 2005. godine. Nakon toga, nastavljene su koncertne aktivnosti, bend nastupa na gotovo svim značajnijim rock festivalima u Srbiji i istovremeno radi na novim pesmama koje će ostaviti još jači autorski “pečat”. Konačno, u martu 2008. objavljen je novi studijski album pod nazivom “Dare to Dream” ponovo u izdanju “One Records”- a.
Pa mojih reči o bendu “Irish Stew”.
Bed “Irish Stew” po svemu podseća na “Ortodox celts” iskreno da se glas pevača njihovg benda ne razlikuje od glasa Ace Petrovića Celtika pomislio bih da su “Ortodox celtsi” oformili novi sastav. To je u isto vreme i prednost i mana tog benda. Prednost je ta što su jedan od retkih bendova koji se uopšte bave irskim melosom na našem prostoru i to rade na veoma kvalitetan način, a mana je ta što će ih svako kao i ja na prvo slišanje porediti sa “Ortodox celtsima”. Više o njima ću vam reći pri narednom preslušavanju njihovih pesama. Bend “Irish Stew” se prijavio i za učešće na EXIT festivalu, a ako želite da ih podržite moćićete to da učitinte na ovoj adresi.
Pored “Irish Stew-a” posotji i jedan novosadski bend koji svira Irski melos, ali o njemu više posle 03. maja pošto nastupaju na tradicionalnom “Blok rock” festu kao predgrupa YU Grupi i Partibrejkersima, neka njihovo ime za sada ostane tajna.
Ljudi sećate se prošlogodišnjeg “Tuborg Green festa” i sjajnog nasupa RHCPa. Ovaj put “Tuborg Green fest” se održava u Areni u BGu, a nastupaju Franz Ferdinand, Cypress Hill i The Raveonettes.
Lično se veoma redujem ponovnom dolasku “Franz Feridnanda” u Srbiju. Nisam ni slutio da će nam se vratiti posle dve godine od svog nastupa na EXITu. Naravno, “Tuborg Green fest” kao i prošle tako i ove godine organizuje sjajno “Udruženje EXIT”.
Vreme je da se podsetimo atmosfere sa EXITa 06:
http://www. youtube. com/watch?v=XSe3dtgTGVg, a evo i spota za pesmu “Do You Want To”. Pesma se inače nalazila u pozadini za reklamu EXITa 06
http://www. youtube. com/watch?v=0v8MW8X5hc4
Linux Centar je uz pomoć Fonda za otvoreno društvo organizovao seriju seminara o bloggingu za pripadnike nevladinih organizacija, samostalne aktiviste, studente novinarstva, umetnike kao i nezavisne novinare sa ciljem da se omogući da se sfera javnih komunikacija obogati sadržajima, koji inače nebi bili dostupni javnosti. Posetite www.moj-blog.org.
