Planeta MOJ BLOG

Autodidaktika

Nakon duže pauze nastavljamo druženje!

Ovog puta ideja je jednostavna. Naime, želim da još jednom zajedno prođemo kroz tekstove koji su mi pomogli da savladam osnove latinske morfologije, sintakse i leksike. Imao sam sreću da sam kroz ovu avanturu vođen izvanrednim profesorima i profesorkama, kao i asistenitima i asistentkinjama katedre za klasične nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Svakodnevno ću postavljati delove latinskih tekstova sa svojim ’prevodom’, nižući ih po težini od nejjednostavnijih do najkomplikovanijih. Ideja je da, pre svega, sebi pomognem, da osvežim svoje znanje i da uz vašu pomoć, tj. vaše komentare, proverim rezultate samostalnog ’čitanja’ latinskih tekstova.

Čitanje sam poceo od Epitome historiae sacrae. Ovaj naslov vas linkuje na stranicu gde ćete naći više informacija o tesktu, autoru, pravilnoj upotrebi, etc. Svakodnevno sam čitao po pet paragrafa teksta. Kažem čitao, zbog toga neću objavljivati rezultate tog ‘ćitanja’ na blogu, već ću vas uputiti na bilingvalni (englesko - latinski) tekst.   

 

 

 

  

   

    

      

         

             

      

   

 

фебруар 1st, 2008 Posted by Fedar | uvod, didaktika | no comments

HRONOMAHIJA POVLAČI ZA SOBOM LAŽ

Hronomahija, kovanica autora, sastoji se od grčke imenice χρονοσs (vreme) i glagola μαχομαι (boriti se). Dakle, borba sa vremenom podrazumeva neprimetno urušavanje ideje u nepreglednom broju informacija. Želja za znajem i iskonska radoznalost moraju se usmeriti ka jednom cilju, ka jednoj maloj odrednici, kako bi rezultati bili plodotvorni. Tragači cilja stalno šire vidike kroz nova znanja, prepoznaju mnoge ciljeve u daljni, ne uspevaju ni za jedan da se odluče i nepogrešivo ne stižu do željenog.Nedavno, 4. februara, dato je obećanje, koje je ubrzo pogaženo, jer lista Plautovih komedija izvedenih na scenama srpskih pozorista u periodu od 1944 – 1986 biva prezentovana tek danas 12. aprila. Ovaj nepristojan vremenski razmak, otvorio je mnoga pitanja koja se tiču tragičnog u komediji i komičnog u tragediji, ali sada to ostavljamo po strani i konstatujemo da se Plautov Miles gloriosus rado igrao na srpskim pozornicama u periodu od 1951 – 1957.

Zašto je Plaut pobedio Aristofana? Zašto je Miles Gloriosus svoju prvu premijeru, u ovom periodu, doživeo baš u Nišu? Šta je to tako primamljvo u ovoj Plautovoj komediji? Šta ćemo dobiti dekodiranjem osnovnih dramskih obrazaca u kontekstu jednog minulog vremena?Odgovori na ova pitanja sigurno su put ka jedninstvenom cilju, a do njih ćemo doći nakon zajedničkog traganja i usmeravanja ka jednom. Za sada se koristimo induktivnom metodom, dok se jasna putanja kretanja ne iskristališe. Naredni korak u nasem putovanju kroz vreme je sličan istorijski pregled pozorišnog života u Srbiji, ali ovog puta u periodu od 1986 – 2006.  

JDP - Beograd
7. novembar 1952.
Hvalisavi vojnik
P: Tit Makcije Plaut pr: dr V. Čajkanović R: Miroslav Belović
Jovan Ćirilov: Stil i ostvarenja – Narodni student, 12.XI 1952, XVII, 22.
Mira Trailović : Hvalisavi vojnik – Beogradske novine, 13.XI 1952.
Milutin ČoliĆ: T. M. Plaut Hvalisavi vojnik – premijera u
Jugoslovenskom dramskom pozorištu – Politika, 16. XI 1952. XLIX 14338
M. Mišalović: Hvalisavi vojnik na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta – NIN, 16. XI 1952, II, 98
Milan Bogdanović : Plaut Hvalisavi vojnik – Borba, 25. XI 1952, XVII, 284
H.Klajn: Hvalisavi Vojnik Revija, 11. XII 1952, I, 1.
Hvalisavi vojnik od Plauta, Republika, 23.XII 1952.
SNP – Novi Sad           Zrenjanin 16. maj 1952.                1.feb. 1956. i 30.jun 1982Niš                         Užice                       Priština                    Sombor

12. april 1951.       28. feb. 1957            31.dec. 1956.           15. okt. 1955. Literatura:Volk, P. Pozorišni život u Srbiji 1944/1986. FDUINSTITUT: Beograd, 1990
 

април 12th, 2007 Posted by Fedar | uvod, nauka, teorija i praksa | no comments

Emocije utiču na stvaranje

TAJNA DRUGE STRANE

     Danima je lutao pustinjom, dok nije osetio ustreptalost u telu i počeo da kopa. Sunce je peklo, pesak je bio suv, duvao je jak vetar, a on je uzaludno kopao. Njegove energične pokrete gutao je nemilostrdi pesak. Nakon nekoliko dana jedan prolaznik mu reče:
- Mani se ćorava posla, dobri čoveče, i pođimo u obližnji hotel.

Ne odustajući od svog posla on nervozno odgovori:

- Kažeš da sam slep! Nisi pogrešio. Zato me ostavi da ponovo progledam!

     Prolaznik s čuđenjem pogleda stranca, odmače se nekoliko koraka i posegnu za telefonom kako bi pozvao lekare, ali u tom momentu zemlje se zatrese, vazduh bi ispunjen peskom i osta pustoš, samo na jednom mestu malo udubljene je ukazivalo na postojanje šupljine.
- Deca su se opet igrala satom i okrenula ga pre vremena.

     Zabrinuto primeti žena i nameravajući da ga ponovo okrene ugleda malo ljudsko stvorenje koje radzragano skakuće po pesku vičući:
- Otkrio sam tajnu druge strane!

Kraj

     Ova priča je nastala, u vreme mog prvog poraza, 2004. god. i objavljena je u zborniku kratkih priča “Vrata moje priče” izdavačke kuće Alma. Evidentno je da emocije utiču na stvaranje, ali postavlja se pitanje na koji način. Da li se izuzetna ostvarenja postižu kada nas obuzmu pozitivne ili negativne emocije? Da li je moguće stvarati kada smo spokojni - kada nismo ni veseli ni tužni? Kako su se osećali Dostojevski, Zola ili Kafka kada su stvarali najveća dela svetske književnosti? Odgovore na ova pitanja potražiću od mojih kolega sa odeljenja za psihologiju, a do tada vam ostajem dužan još jednu priču koja je nastala kada sam bio obuzet pozitivnim emocijama.

Vaš Nikola

фебруар 4th, 2007 Posted by Fedar | uvod, umetnost, finalni proizvodi | no comments

Svaki početak sa sobom nosi neizvesnost

     Traganje za odgovorima, na sasvim jednostavna pitanja, danas predstavlja mukotrpan i ozbiljan posao. Zašto je čoveku XXI veka problem da zadovolji svoju radoznalost, kada oko sebe ima obilje biblioteka, knjižara, a putem interneta, udobno sedeći u svojoj fotelji, može da obiđe čitav svet? Tajna je u ,,Tiraniji trenutka'’. Ovaj termin ponudio je skandinavski antropolog, gospodin Eriksen, kao adekvatno objašnjene položaja čoveka u svetu razvijene tehnologije. Stoga ovaj rad ne predstavlja nikakvo otkriće u oblasti istorije pozorišta, već je samo izvasna sinteza važnih pitanja.
     Odabrana tema “Komparativna analiza grčkog i rimskog pozorišta” za seminarski rad, autoru je ulivala poverenje i nadu da je na tragu nečeg novog, međutim gomilanje informacija otvaralo je nova pitanja i rušilo postavljena očekivanja. Uzbudljivo putovanje u prošlost omogućilo je autoru  da ponudi jednostavan prikaz antičkog teatra, koji krije mnoge tajne, koje ponekada samostalno otkrivamo, a da toga nismo ni svesni. Cilj ovog rada je da otvori mnoga pitanja, ali i da kroz nizanje generičko – logički povezanih činjenica dovede čitaoca do mogućih rešenja večnih rebusa.
     Sada nam ostaje da zajedno tragamo za večnim ,,logosom'’, da svoju volju za moć, koja se sastoji u stvaranju, ne čuvamo sebično, već da kroz odgovore na pitanja, koja se nalaze u pomenutom tekstu, otrkivamo i upoznajemo “nepoznat svet”.
     U narednom periodu autor ovog bloga će se baviti izučavanjem komedije, njenom univerzalnošću - nastojeće da otkrije klasične postavke u savremenim komadima, da oživi Aristofana i Plauta, kojima se retko ko danas smeje. Prvi korak je pregled istorije pozorišta u Srbiji. Naime, potrebno je napraviti pregled svih antičkih komedija koje su postavljene na srpske scene nakon 1944. Ovu godinu uzimamo za početnu tačku, pošto ćemo istraživanje početi sa knjigom dr. Petra Volka “Pozorišni život u Srbiji od 1944/ 1986″, a zatim ćemo pomoć potražiti u Muzeju istorije pozorišta.
N.K.   

фебруар 4th, 2007 Posted by Fedar | uvod, nauka, teorija i praksa | no comments

Otpocinjemo avanturu

Mit o pećini

Platonova akademijaLjudi živeci u pećinama privezani okovima, tako da imaju mogućnost da vide samo njihovu unutrašnjost, nisu mogli da spoznaju ništa drugo osim senki raznih stvari. Međutim, ako bi se neko oslobodio I izašao iz pećine video bi iste stvari u svetlu sunca, što bi potpuno promenilo njegovu sliku sveta.
Platon nas kroz ovu parabolu poziva da izađemo iz sveta senki i pojmova, koji su samo čulima dostupini I da se uzdignemo do Sveta Ideja. Te ideje, pošto su nevidljive, ne mogu se spoznati čulima, vec samo umom. Taj put je trnovit, ali dijalektika je svakako jedna od dobrih prečica za početak.
Namera ovog bloga je da traga za neuhvatljivim Svetom Ideja, da nas na polju umetnosti i nauke kroz multidisciplinaran pristup oslobodi posmatranja varljivih senki. Možda ovo pretenciozno žvuci, ali ako se prihvatimo zajedničkog traganja verujem da ćemo pravi put do izlaska na sunce pronaći, a kakve ćemo puteve na svetlosti dana odabrati zavisi od nas samih.
Praćenjem kreativnih procesa, kao I sagledavanjem I analiziranjem njihovih produkata na ovom blogu biće prezentovan pokušaj traganja za nečim novim I naizgled neuhvatljivim.

новембар 25th, 2006 Posted by Fedar | uvod | no comments